Moj Laćarak
Kad bi pesnik reći znao
ono što ja nisam smela
i Laćarak opevao,
kako sam ga ja videla:
cvetale bi bulke poljem
i maslačak staze šaro,
jorgovan bi i sad cveto,
kao što već nije davno.
Ljubičice na obali,
pokraj moje reke Save,
plavom nebu što prkose,
kad lepotu svoju slave.
Jesen svojim svelim lišćem
već sad šalje pozdrav letu,
pa i to je moj Laćarak, u svom zlatno – žutom svetu.Povetarac kad ćarlija
žuto lišće sa svih strana,
roj pahulja, prvi snežak,
kad pozdravlja zora rana,
kad zaveje sve poljane,
a u duši blista sreća,
Laćarak je moja čežnja
i u zimu i proleća.
Iz detinjstva rujna zora
mojom dušom opevana,
Laćarak je moja sreća
i mirisna dunja s grana.
Jelica Malenić,
novembra, 1997.god.
Posebnu zahvalnost dugujemo učiteljici Ružici Spasojević koja je ovu i ostale pesme objavila u Zborniku pesama o Laćarku 1998. godine. Ovaj Zbornik je posvećen 265. godišnjici rada osnovne škole u Laćarku (1773. – 1998.)
