U proleće 1945. godine, na inicijativu lokalnih vlasti i omladine, fudbalski klub u Laćarku je otpočeo svoj rad. Klub je, u skladu sa tadašnjim revolucionarnim duhom, dobio ime „Španac“. Tokom naredne decenije, klub je nosio naziv „Budućnost“, da bi mu kasnije bilo vraćeno ime „LSK“, koje nosi i danas. Pet godina nakon osnivanja „Španca“, tačnije 1950. godine, pri preduzeću „Varda“, koje se bavilo preradom drveta i zapošljavalo više stotina radnika, osnovan je Fudbalski klub „Drvodeljac“.
Prvi igrači „Drvodeljca“ bili su radnici „Varde“, a kako je klub rastao, pridruživali su mu se i talentovani mladići iz sela. Prema svedočenju pokojnoh Srete Rusina, penzionisanog nastavnika fizike koji je čitav radni vek proveo u lokalnoj školi i bio igrač najbolje generacije „Drvodeljca“, prvi fudbaleri tog kluba bili su: Nedeljko Savić-Neca, Mata Arbanas, Marko Krkljež, Kuzma Varmeđa, golman Duško Šubatlija, kasnije Zdenko Žanić, Nikola Konjević, Perica Mikuš, Ištvan Čižak zvani Pipaš, i njegov brat Nuna, poznat kao vrsni golgeter.
Igralište se nalazilo odmah pored fabrike, a ekipa se najpre takmičila u okviru Sremskog gradskog prvenstva Sremske Mitrovice. Tokom godina, sistemi takmičenja su se menjali, a „Drvodeljci“ su beležili promenljive uspehe.
Klub je doživeo uspon krajem pedesetih i početkom šezdesetih godina, postavši perjanica laćaračkog fudbala, dok je LSK prolazio kroz najteže dane u svojoj istoriji, jer tadašnja generacija nije bila na nivou svojih slavnih prethodnika. Zbog toga su ljubitelji fudbala iz Laćarka češće posećivali igralište „Drvodeljca“ nego utakmice u centru sela.
