Svaki dan kad pođem u školu
po mene svrati moj mlađi brat,
torbe na leđa, ruku za ruku,
pa prošetamo kroz naš Laćarak.
Mnogo je dece u našoj školi,
tu svako ima svoju čitanku,
čitamo, pišemo i lepo nam je
u našoj školi u Laćarku.
Moje je selo široko, sremsko,
puno je dobrih ljudi i đaka,
za mene nema od njega dražeg
i nema boljeg od Laćarka.
Volim kad idem na letovanje
ili na neki drugi boravak,
ipak me najviše obraduje
povratak u moj Laćarak.
Milica Cikuša,
januara, 1998.god.
Posebnu zahvalnost dugujemo učiteljici Ružici Spasojević koja je ovu i ostale pesme objavila u Zborniku pesama o Laćarku 1998. godine. Ovaj Zbornik je posvećen 265. godišnjici rada osnovne škole u Laćarku (1773. – 1998.)