Ovaj put imali smo izuzetnu čast da ugostimo još jednog, našeg Laćarca, Zlatka Vuletića Ribara. Čovek koji je po struci učitelj, takođe je i direktor naše škole, član benda , ali i osnivač udruženja “Parno Romoro”. Nama je bilo zadovoljstvo a Zlatku se zahvaljujemo na saradnji, izdvojenom vremenu i volji.
Kada ste prepoznali da je muzika jedan od Vaših poziva?
U najranijoj mladosti sam prepoznao da je muzika nešto što me ispunjava. U sedmom razredu sam od oca dobio gitaru, a da sviram begeš sam naučio sa 18. godina. Ubrzo posle toga sam počeo i da pevam. Od tada nisam prestao da se bavim muzikom.
Obzirom da imate bend šta sve svirate, koju muziku izvodite?
Poslednjih par godina se bavim najviše tamburaškom muzikom. Tamburaške, starogradske pesme a bude tu i komercijalne muzike i nešto novijeg žanra. Sviram u kafani Stara Promenada svakog petka i subote.
Obzirom da ste učitelj, i da radite sa decom kakvo je Vaše mišljenje o današnjim generacijama?
Svaka generacija se razlikuje jedna od druge. Po tome vidimo kako se sve menja. Generacija koju sam imao osamdesetih godina i poslednja ne mogu da se porede.Život tada i sada je drugačiji. Deca su pre bila mnogo skromnija. Toliko toga nije bilo dostupno kao sada. Moje prve generacije su odrasli ljudi koji imaju svoju decu koja su takođe bila u mom razredu što je posebno zadovoljstvo za učitelja. Imam želju kada odem u penziju da okupim sve svoje učenike na jednom mestu. Kroz moj radni vek je prošlo 260 dece, ukupno devet generacija. Ovo smatram jednom vrstom bogatstva.
Kako je biti direktor naše Osnovne škole? Da li postoje neki planovi u blizoj budućnosti što se tiče same škole, ulaganja ?
Osnovna škola ,,Triva Vitasović Lebarnik“ je prvenstveno bila moja škola, škola moje dece. Moj deda je radio kao domar, a tašta kao učiteljica u istoj školi, a sada sam i ja ceo život u toj školi. Od kada sam postavljen na funkciju direktora smatrao sam to kao šansu da dam sve od sebe da bi podigao školu na što viši nivo. Trudimo se da je škola i oko nje čisto. Da vlada disciplina, poštovanje učitelja i nastavnika. Najveći uspeh škole jesu naši učenici koji godinama unazad osvajaju nagrade na takmičenjima. Oni su naš ponos kada nastave školovanje i dokaz da zaposleni u školi obavljaju svoj posao kako treba. Planovi u vezi daljih ulaganja u školi uvek postoje. Škola je bezbedna, pokrivena kamerama , jedna od stvari koju smo uspeli da dobijemo radi bezbednosti dece a i očuvanja same škole. Gledam da sve što je moguće popravimo, zamenimo, kupimo.
Na čelu ste udruženja Roma. Kada je udruženje osnovano, koji su mu ciljevi i neki dalji planovi?
Udruženje ,,Parno Romoro“ je osnovano 2013 godine. Dugi niz godina radimo sa romskom decom. Deca se smenjuju, jedni odlaze novi dolaze. Ima izuzetno talentovane dece. Cilj udruženja je da Romi postaju vidljiviji u društvu, budu bolji učenici i završavaju osnovnu školu. Pokazuju svoj talenat na nastupima.
Kako ste zadovoljni celokupnom situacijom u našem selu? Da li postoji nešto na šta biste Vi više pažnje obratili?
Čini me se da je situacija u našem selu svakim danom sve bolja. Selo napreduje u svakom pogledu. Svake godine je sve uređenije i lepše. Nešto od poslednjih noviteta je semafor u našem selu koji mnogo znači za saobraćaj. Bitno je da se stalno nešto radi za dobrobit sela.
