Jedan filozof zapisa: „Život – to nisu dani koji su prošli već oni koje smo zapamtili“. Tako i ja s godinama sve više pamtim, a sada i sve duže. Pamtim mnoge događaje iz mog i detinjstva mojih bližih vršnjaka. Neki su toliko originalni, skoro unikatni, da bi mogli ući u zbirku priča laćaračkih osnovaca, ako se nekada nađe naš seoski „Vuk Karadžić“ i skupi ih na jedno mesto.
Priča je iz davnih dana, školske 1957/1958. U glavnoj ulozi: đaci prvaci, učiteljica Danilka Stanojević i Treći štor sela Laćarka. U tom šoru bilo je mnogo Korica pa je logično da ih ima i u prvom razredu. U jedno, isto odeljenje prvog razreda u skamijama poređani: Dragiša Korica, Đorđe Korica, Nada Korica i Spomenka Korica. Sve bliži rođaci na okupu, skoro i prvi susedi u ulici.
Učiteljica Danilka, radi snimanja socijalnog ambijenta u kome deca odrastaju, pita đake prvake, neka digne ruku onaj ko nema tate. Jedan se javi. Potom se moj mlađi brat Dragiša okrene prema svom bratu od strica Đorđu Korici i kaže: „digni i ti dva prsta“. „Zašto? – kad ja imam tatu“ buni se Đoka. Na to će Dragiša: „nemaš tatu, imaš Baću“. Posle kraćeg premišljanja Đorđe podigne dva prsta. Danilka iznenađena: „Pa i ti nemaš tatu“? Đoka: „namam tatu, ali imam baću“.
Učiteljica brzo shvati poruku i kaže mu da sedne, Dragiša ne staje sa „prozivanjem“. Okrene se prema Nadi. I ona podigne dva prsta, te kaže. „Ja nemam tatu, imam čiku“. „Dobro, sedi“ zapovedi učiteljica. Dragiša ne miruje, pomaže dalje učiteljici sada se okreće prema Spomenki. I ona se podiže: „Nemam ni ja tatu imam Babu (Baću). U ovoj priči nedostajao je još jedan Korica, Ratko, za koga nisam siguran da li je bio ista generacija, samo drugo odeljenje, ali i on nije „imao“ tatu pošto je svog oca zvao taaate, sa dugo uzlaznim a u reči taaate. „Jadni roditeji“ menjali im se nazivi, i to je išlo tako sve do današnjeg dana kada su neki prepisivali sa drugog kraja sveta i tatu nazvaše: roditelj 1. Nazivi mnogo ne govore, ali utisak ne vara, bilo je ono, doba naše, vreme u kome su se roditelji poštovali i znalo se ko je ko u porodici, ko je otac pa ma kako ga zvali, a ko požrtvovana majka.
Poštovao se otac kao tata, čika, baba, baća, taate. Suštinski poštovala se indijska poslovica: „Majka je božanstvo, a otac bogatstvo doma“.
Autor teksta: Siniša Korica
