Ivona Popović, učiteljica Osnovne škole “Triva Vitasović-Lebarnik“ u Laćarku kod Sremske Mitrovice, sa ponosom predstavlja profesiju! Svojom umetničkom kreativnošću vraća iz zaborava čarobne, bajkovite novogodišnje čestitke!
–Nosim u srcu taj imaginarni, nestvarni, idilični svet, koji potom prenosim na papir. Nema tajne, oduvek je talenat za crtanje i likovnost bio u meni, želela sam kao gimnazijalka da upišem Likovnu akademiju, marljivo se i pripremala za upis, ali, život je krenuo drugačije. Veoma mlada sam se udala, stvorila porodicu i ne kajem se. Imam divan život, svoju bračnu luku, profesionalno ostvarenu decu, unuka, priča Ivona, učiteljica iz snova, pleneći svojim unutrašnjim mirom i harizmom.
Stvaralac, zvani život, usmerio je Ivonu na put prosvete-završila je u Sremskoj Mitrovici, najpre Višu pedagošku akademiju, a potom i Učiteljski fakultet. I čudo se desilo! U toj profesiji u potpunosti je ostvarila svoj san, da edukuje mališane, prenosi svoja znanja i bavi se onim što najviše voli, umetnošću!
–Odjednom, sve kockice mog života su se složile! Ostvarila sam se kao majka, kao supruga i kao učiteljica, mojoj sreći nije bilo kraja! Tako je i danas, ništa se promenilo nije. Moja velika ljubav, crtanje i slikanje, došla je do punog izražaja. A, sve je počelo kroz igru i prelepe dane detinjstva moje starije ćerke, kada smo zajedno bojile, crtale, umazane temperama i beskrajno srećne! Posle sam svoje radove čuvala, poklanjala prijateljicama i njihovoj deci, moja mala remek dela, razglednice, čestitke, čaroliju!
Upravo to, čarolija, izbija iz svake Ivonine čestitke, radost detinjstva, bajkovitost, lepota nekog davno zaboravljenog idiličnog i spokojnog sveta, koji svima nama nedostaje. Sve to naći ćete u čestitkama učiteljice iz snova, sve one motive iz bajki, gusane koji klizaju, Deda Mrazove, devojčice sa mačkama, rumene dečake koji se sankaju, okićene, svetlucave jelke, …, izgubljenu i zaboravljenu dečju sreću i snove!
–Svoju radost stvaranja i kreativni duh rado i nesebično prenosim i na svoje đake, mnogi od njih postali su umetnici i ostvarili svoje snove, upisali i završili Likovnu akademiju, glumu, arhitekturu, čime se veoma ponosim. Obožavam svoj poziv, volim svoje selo u kome živim mirnim i spokojnim životom, stvarajući u svom šarenom i bajkovitom ateljeu. Želim da verujem da kroz svoje čestitke mogu da vratim taj detinji osmeh na vaša lica, da vam pružim parče sreće, kaže omiljena učiteljica, koja će zajedno sa drugim humanim Mitrovčanima učestvovati na novogodišnjem bazaru i deo novca od prodaje svojih čestitki usmeriti u Fond za nezbrinutu decu Srbije.
(Narcisa Božić)
