Da li ste nekada čuli za čudesni hleb tain? Tain je specifičan ražani hleb koji je srpskoj vojsci osigurao vitalnost i mnogo energije u bitkama tokom Prvog svetskog rata. Ovaj hleb bio je obavezan u torbi kao zaštitnik života, i predstavljao je spas za svakog srpskog vojnika. A od skoro, u Sremskoj Mitrovici je otvorena pekara koja proizvodi upravo taj hleb, po originalnoj recepturi!
“Ovo je jedina pekara u Srbiji koja proizvodi tain, bez aditiva, za čiju se proizvodnju koriste raž, heljda, spelta i kukuruzno brašno direktno iz vodenice”- kaže Biljana Jakovljević, vlasnica ove pekare koja se nalazi u ulici Svetog Save na broju 8.
“Dodajemo belog brašna koji mora biti organskog porekla.”- dodaje Biljana i nastavlja:
“Čak je i kvasac po staroj tehnologiji, domaći i ne odstupa od drevne recepture.”
Kako nam je otkrila Biljana, celokupna smesa za tain mesi se ručno, onako kako se to i nekad činilo. Tain je pogodan za dijabetičare, kao i one koji imaju problema sa želucem i probavom, sa nadutošću, ukratko u zdravstvenom pogledu je superioran.
“Proizvodimo ga u težini od pola kilograma. Može da stoji nedeljama, pa i mesecima, a da ne izgubi ni najmanje od svog kvaliteta, upravo zahvaljujući činjenici da ne odstupamo od stare, originalne recepture.”- dodaje Biljana Jakovljević.
Pored taina, u ovoj pekari se prodaju i razni drugi proizvodi, pogačice, kiflice i slično, na isti način na koji su ih pravile i naše bake, bez aditiva, po originalnom receptu, ručno.
“Ko počne da se hrani tainom, vrlo brzo ostavlja svakodnevni moderni hleb jer otkriva da unosi mnogo manju količinu hrane, a istovremeno drži energetski korak, kao i oni koji ne koriste tain.”- kaže Biljana.
U ovoj pekari se prodaje nekoliko vrsta taina, u zavisnosti od procenta unesenog sadržaja, a cene su od 170 do 210 dinara.
“Možda se čini malo skupljim, ali pored zdravije ishrane, bez aditiva, on mnogo duže traje jer nema potrebe da se unosi velika količina taina u organizam – toliko je hranljiv.”- tvrdi Biljana.
Ime hleba tain je turskog porekla i znači sledovanje. Svakom srpskom vojniku dnevno je sledovala vekna hleba od 500 grama. O tome koliko je ovaj hleb bio svetinja za srpskog vojnika svedoči i člinjenica da je obavezni deo uniforme bila i torbica za hleb. Tain je bio jedini način da srpski vojnik tokom rata preživi sve nedaće i oskudice u ishrani.
Zahvaljujući pekari u ulici Svetog Save broj 8, Mitrovčani sada imaju priliku da jedu upravo ovakav hleb, ali i ne samo oni, pošto je otvorena mogućnost i slanja pouzećem širom Srbije
