Na legendarnoj „Jabuci“ na Fruškoj gori delegacije SUBNOR-a AP Vojvodine, SUBNOR-a Subotice i SUBNOR-a Laćarka polaganjem cveća i venaca obeležile su formiranje Osme vojvođanske brigade. Upravo na ovom mestu je 12. septembra 1944. godine formirana Osma vojvođanska brigada.Prisutne je pozdravio predsednik SUBNOR-a AP Vojvodine, Jovo Baroševčić, i Nikola Ivošević, sekretar SUBNOR-a Subotice. Oni su govorili o ratnom putu ove brigade.
Osma vojvođanska udarna brigada NOVJ formirana je 12. septembra 1944. godine u rejonu Jabuke na Fruškoj gori. U trenutku formiranja sačinjavala su je tri bataljona sa oko 790 boraca.Dejstvovala je po jugoistočnom Sremu, gde je napadala neprijateljske snage i komunikacije tokom njihovog povlačenja preko Srema na zapad. Od 4. do 8. oktobra prebacila se sa Fruške gore u rejon Belegiš, Surduk, a zatim preko Dunava u Banat, gde se posle manjih borbi sa neprijateljem 9. oktobra 1944. spojila sa jedinicama Crvene armije, sa kojima je učestvovala u oslobođenju Banata.
Bez sumnje, najteže ispite Brigada je polagala u Batinskoj bici. Sredinom januara 1945., prebacila se na desnu obalu Drave i učestvovala u odbrani Virovitičkog mostobrana, a 9. februara se ponovno prebacila na levu obalu Drave. Početkom marta učestvovala je u borbama za likvidaciju neprijateljskog prodora i mostobrana kod Bolmana u Baranji. Dana 30. marta smenila je Jedanaestu brigadu 36. vojvođanske divizije JA na levoj obali Dunava, 12. aprila kod Dalja forsirala Dunav i povezala se s desnim krilom jedinica Prve armije JA. Posle oslobođenja Osijeka, u sastavu 51. divizije učestvovala je u napredovanju kroz Podravinu, u oslobođenju Virovitice, Koprivnice i Varaždina i u razbijanju i zarobljavanju jake okupatorsko-kvislinške grupacije u širem rejonu Dravograda.
Za dvesta pedeset dana, koliko je trajao njen borbeni put, Osma vojvođanska brigada je tri puta forsirala Dunav, jednom Tisu, a četiri puta Dravu. Malo je jedinica NOVJ čija je sudbina bila toliko vezana za borbena dejstva na velikim rekama. Put, dug 1.500 km od Fruške gore kroz Banat, Bačku, Mađarsku, Baranju, Podravinu, Slavoniju, Sloveniju sve do Austrije i grada Blajburga, Glajnštetena i Rikenberga završio se pobedom.
Dok se rat u Evropi zvanično završio 9. maja 1945. godine, na sektoru Dravograda, Slovenj Gradeca, Ravnama i Poljanama, rat se nastavlja. Osma brigada, sa ostalim brigadama 51. vojvođanske udarne divizije kao i jedinicama 14. slovenačke divizije, učestvuje u ovom ratu posle rata. Borbe su trajale od 12. do 15. maja na ovom sektoru; čuvali su mostove kod Dravograda i time onemogućavali prelaz nemačko-kvislinških formacija u Austriju.U borbama Osma Vojvođanska brigada je imala 1.116 poginulih i nestalih i oko 3.000 ranjenih i kontuzovanih boraca. U poslednjoj ofanzivi ona je samostalno ili u sadejstvu sa ostalim brigadama svoje Divizije oslobodila više od 140 većih i manjih naseljenih mesta.Za velike zasluge i uspehe postignute u borbi, Osma vojvođanska brigada odlikovana je: Ordenom zasluga za narod sa zlatnom zvezdom i Ordenom bratstva i jedinstva.
Pored mnoštva odlikovanih boraca i rukovodilaca, dva njena pripadnika ponela su i Orden narodnog heroja – Milan Korica Kovač i Lazar Marković Čađa.
Delegacije su cveće položile i na grob partizanke Radinke Vitasović, zvane Lepinjica. Ova hrabra žena iz Laćarka, rođena sestra našeg narodnog heroja Trive Vitasovića-Lebarnika, podlegla je ranama nakon „Zasede kod Neština” 23. avgusta 1943. Po ličnoj želji sahranjena je na ovom mestu.
Izvor: https://www.subnor.org.rs/secanje-na-osmu-vojvodjansku-brigadu
