Vaj davari moje selo ravno
Od iskona uvek si ispravno
Šest stoleća ima još i više
Laćarci se u Srem naseliše.
Dolaziše sa svih naših strana
Mnoga braća, braća odabrana.
Prvi behu Rašani iz Raške
Podanici, Nemanjića kralja Dragutina,
Koji tada vladaše sa Sremom
Istorija sve to nam kazuje
Zato su nas nazivali (Rascijani) Raci.
Drugi behu Bačvani iz Bačke.
Treći behu Mačvani Semberci,
Zmaj Ognjenog Vuka spasioci
Koji ih je u Srem prebacio
I tako ih spaso od turčenja.
A četvrti sa epskog Kosova
Naše dike naše simbolike.
Peti behu iz gorštačke Like
Sve delije snažne i visoke.
Krvna srodnost eto naše dike
Preturila muke svekolike
Kad udari Turčin sa istoka
I porobi Pijemont Srbiju
Borio se puna tri stoleća
Braneć’ nejač i svetinju praga
Od Turčina mrskog osvajača
A i sada u dvades’ tom veku
Kad germanska sila sa zapada
Šćede opet da g’ u ropstvo baci
U tim mučnim al svetlim danima
I Švabe si junački dočeko
U prvom ratu dao dobrovoljce
A u drugom, na stotine mladih partizana
I tako si svoju krv prolevo
Za slobodu našega naroda.
Tvoja dela rečito govore
Koliko je tvoje rodoljublje
Na primeru tvoga rodoljublja
Napajać’ se pozna pokoljenja
Blago onom ko za narod živi
Imao se rašta i roditi.
Bio s’ junak i dovitljiv borac
Sa puškom si vazda danak davo
A ta hrabrost što s’ u borbi ima
Nasleđe je tvojih praotaca
Danas ti je kohezija jaka
Svrstao se svestan brat do brata.
Laćarci su danas slobodnjaci
Kroz vekove bili su junaci
Pesma ova nek ti je uzdarje
I milošta staroga Laćarca.
Stevan Lađevac,
2.11.1957.god.
Posebnu zahvalnost dugujemo učiteljici Ružici Spasojević koja je ovu i ostale pesme objavila u Zborniku pesama o Laćarku 1998. godine. Ovaj Zbornik je posvećen 265. godišnjici rada osnovne škole u Laćarku (1773. – 1998.)
