Još jedan u nizu Laćaraca koji su uspešni u svetu sporta je i Slaviša Radovanović. Počeo je kao fudbaler, bio kapiten pionirske selekcije FK LSK koja je osvojila Kup Vojvodine. Kasnije se odlučio za sudijski poziv. Sa Slavišom smo razgovarali o njegovim počecima u fudbalu, zapaženoj sudijskoj karijeri i o tome čime se danas bavi.
Bili ste kapiten pionirske selekcije FK LSK koja je 1993. godine osvojila Kup Vojvodine, kakve uspomene nosite iz tog perioda
-Utisci su odlični, slike iz tog perioda sporo blede. Sam pehar bio je plod nekoliko godina mukotrpnog rada i odricanja van tadašnjih sistema vrednosti. Jednostavno, posle mnogo uloženog imali smo osećaj da smo na vrhu i da smo uspeli nešto što nije uspela ni jedna generacija pre nas.
Na kojoj poziciji ste igrali, da li postoji neko iz te selekcije ko je napravio „velike stvari“ u fudbalu?
– Od samog početka karijere igrao sam veznog igrača, uglavnom je to bilo popularno rečeno „zadnji vezni“ i broj 4 na leđima gde me je prvi trener Ratko Barić postavio zbog dobre fizičke spremnosti i iskazane požrtvovanost koje su se poklapale sa potrebama ove pozicije u sistemu fudbalske igre. Čak sam i za vreme studentskih dana dobio nadimak „Vezni“ sa kojim me još uvek oslovavaju mnoge osobe sa kojima sam se susretao u toj fazi života. Iz te generacije nekoliko pojedinaca je učestvovalo u mlađim reprezentativnim selekcijama (Žabić, Lađevac, Kuzminac..) ali smo se nekako zagubili kroz sazrevanje u omladinskim kategorijama tako da niko od nas nije okusio igranje saveznog ranga u seniorskoj konkurenciji.
Kada i zbog čega ste se odlučili za sudijski poziv?
-Za sudijski poziv sam se odlučio na poziv opet Ratka Barića sa željom da se oprobam u nečem novom. Fudbalska karijera nije išla željenim tokom, približavali su se studentski dani i ubrzo sam prekinuo igračku karijeru jer su mi se studije i sudijski poziv podudarale i pružale veće mogućnosti daljeg životnog razvoja.
Koliko godina ste se bavili suđenjem, da li postoji neka utakmica koja će Vam posebno ostati u sećanju, da li ste imali neke idole?
– Sudijskim pozivom sam se bavio više od dvadeset godina, od čega tačno deset godina na saveznom rangu. Bilo je mnogo utakmica koje su mi ostale u sećanju, sudio sam ili bio deo sudijskog tima na svim većim stadionima u našoj zemlji. Možda bih izdvojio po dve utakmice na Marakani i JNA i polufinale Kupa Srbije u Jagodini ali i poslednju odsuđenu utakmicu između Čukaričkog i Spartaka kada je već bilo izvesno da zbog povrede i druge operacije kolena neophodno da završim sudijsku karijeru. Što se tiče idola u ovom pozivu, ne mogu da izdvojim nijednog sudiju da mi je bio idol ali svakako da sam najviše mogao da naučim od Milorada Mažića sa kojim sam bio deo sudijskog tima na nekoliko utakmica i od koga se uvek nešto novo moglo i može naučiti. Takođe, veoma korisno je bilo suditi sa Glođovićem, Vujovićem, Grujićem, Vasićem i drago mi je što sam sa svima njima kao i sa mnogim drugim bivšim kolegama ostao u dobrom kontaktu.
Kako se izolujete od povika sa tribina,opšte je poznato da publika ne bira reči koje uputi sudijama?
-U tom delu je neophodno da sudija shvati da svako pre, za vreme i po završetku utakmice ima svoj deo odgovornosti i nosi svoje breme. Sudija mora da obrati pažnju na igrače i službena lica koja može i treba da sankioniše dok za ponašanje gledalaca su zadužene druge instance. Jednostavno, neophodno je da se sudije isključe od svih spoljnih uticaja dok obavljaju svoj posao jer su gledaoci platili kartu da gledaju, navijaju, psuju i viču, a njihovo ponašanje ne bi smelo da utiče na odluke koje sudije donose.
Da li po Vašem mišljenju postoji neko iz mlađe garde ko bi mogao da nasledi Milorada Mažića?
-Mišljenja sam da sam nivo Milorada Mažića je teško dokučiv u narednom periodu, jer sem njegovih neospornih i izraženih kvaliteta neophodno je da se poklope i drugi faktori. Trenutno se najbolje kotira Srđan Jovanović koji već sudi utakmice Lige Evrope dok treba obratiti pažnju i na nekoliko mlađih sudija. Ono na šta mi treba da obratimo pažnju je da trenutno nemamo nijednog sudiju iz Srema na listama Super lige dok su na listama Prve lige Srbije sudija Maksimović iz Inđije i mahač Vladić iz Šid, tu je i Svetlana Bilić iz Rume dok iz našeg saveza imamo trenutno tri momka na Srpskoj ligi grupa Vojvodina. To je svakako podatak za brigu ali i podstrek da se pojača rad u okviru sudijske organizacije kako bi se sudije iz našeg grada ponovo našle na velikoj sceni.
Zaposleni ste u PU Novi Sad, čime se tačno bavite?
-Radim u Odeljenju saobraćajne policije, Odsek za saobraćajno tehničke poslove. Lep posao ali zahtevan, dosta se podudara sa sudijskim pozivom i nisam imao problema da ih uskladim za vreme sudijske karijere.
Jedno vreme ste bili član uprave FK LSK, kao direktor kluba. Vaša ljubav prema klubu nikad nije bila sporna . Šta je to što LSK ima a nema nijedan drugi klub?
-Mogu vam reći da se i tog perioda rado sećam mada se moja osećanja i ljubav prema matičnom klubu ni do danas nisu menjala. Gde god sam se pojavljivao kao sudija i sada kada obavljam dužnosti instruktora suđenja kao i kada se nađem u određenim fudbalskim „krugovima“ širim pozitivnu priču o voljenom klubu i uvek osluškujem šta se dešava u klubu i oko njega. Pošto živim i radim uNovom Sadu nisam fizički u mogućnosti da često budem uz klub, pomažem koliko mogu i njegov sam iskreni navijač jer sam u tom klubu napravio prve fudbalske korake i kroz ovaj klub zavoleo fudbal a samim tim i ljubav prema klubu je velika.
Koja bi to bila poruka mlađim generacijama koji razmišaju o sudijskom pozivu?
-Mlađim generacijama bih preporučio da ukoliko vole fudbal da se priključe ovom pozivu jer sam ja iz bavljenja ovim poslom mnogo dobio i nosim samo pzitivne impresije. Za početak nema puno ulaganja i posle kratkog vremena ako se zavoli ovaj poziv počinje da se uloženi trud isplaćuje. Početak nije lak, ponekad zna da krene kako ne želimo ali ko suđenje zavoli iskreno i na vreme velika je mogućnost da uspe u okviru ovog poziva a samim tim i da obezbedi dobre pozicije u okviru opšteg sistema društvenih vrednosti.
