Postoji ljudi koji nisu iz našeg sela, a ostavili su toliko dubok trag da će zauvek biti povezani sa selom i svima nama. Jedan od takvih ljudi je i nastavnik matematike Slobodan Bajić.
Nastavnik Bajić je sada u penziji, uživa u zasluženim penzionerskim danima, a pamte ga desetine generacija. Nekoliko decenija je dolazio iz Dublja, podučavao Laćaračku decu matematici i bio i ostao jedan od omiljenih nastavnika naše Osnovne škole. Čitava plejada Laćaraca je na njegove časove dolazila nasmejana, bez obzira što je matematika mnogima jedan od težih predmeta. Ko je želeo da sazna sve tajne matematike, mogao je to uz nastavnika Bajića, koji je zaista sjajan u svom poslu.
Mnoge Laćarce vežu razne uspomene i anegdote za ovog nastavnika. Od njegovog „No dobro“, do „Višnjičice“ (ovo će biti dobro poznato onima kojima matematika nije jača strana), mnogo toga ostaće upamćeno.
U nadi da će ovaj tekst nekako doći do njega i da će mu neko pokazati ili pročitati, želimo da poručimo nastavniku jedno veliko HVALA. Hvala za godine rada, truda i posvećenosti, hvala u ime hiljade djaka kojima je predavao.
