Odmah 1914. godine, čim se zaratilo, austrijske vlasti su izvršile mobilizaciju svih muškaraca koji su bili sposobni za vojsku. Laćarcima je najteze padalo što su morali ići na front protiv Srba ili Rusa. Dosta njih je izlaz našlo u predaji Rusima, te su na taj način ipak išli u borbu protiv austrougarske vojske.
Obzirom da su Srbi pokazali da su nesigurni carski vojnici, Austrijanci dovode nemačke trupe 1915. godine. Naše trupe se prebacuju na italijanski front, nakon čega sledi predaja Italijanima u nadi da će Austrija što pre doziveti poraz i slom.
Odlaskom zdravih i jakih muškaraca selo ostaje bez radne snage. Stariji ljudi i zene su bili prinuđeni da rade. Oni su davali sve od sebe i radili koliko su mogli. Zemlja se u to vreme davala u arendu. Car je ipak puštao neke seljake da odu kući da bi obrađivali zemlju jer je i vojsci trebalo hrane sa njiva i mesa od zivotinja. Prvi svetski rat je okončan 11. novembra 1918. godine kada su sile Antante potpisale sporazum sa Nemačkom. Laćarci se iz rata vraćaju fizički iscrpljeni, izmučeni a neki i izranjavani ali srećni jer su se njihove muke okončale.
