Oj Laćarku, selo moje milo,
u tebi je uvek lepo bilo,
od kad sam se u tebi rodio,
i prvi put kroz tebe hodio.Volim polja, tvoje njive plodne,
livade i vinograde rodne,
i obalu pokraj reke Save
za kupače velike i male,
da s’ kupaju, da se odmaraju,
i o selu pesme da stvaraju.Vojvođansko selo si najveće,
puno znanja, ljubavi i sreće.
U tebi su sva deca vesela,
uživaju blagodeti sela,
blagodeti rođenog Laćarka,
tako bilo od samog postanka.Imaš školu, zdravstvenu stanicu,
pa i Sremsku, najlepšu ulicu.
Laćarak je selo najmilije,
za meštane mlađe i starije.
Miloš Šuljmanac,
januara, 1998.god.
Posebnu zahvalnost dugujemo učiteljici Ružici Spasojević koja je ovu i ostale pesme objavila u Zborniku pesama o Laćarku 1998. godine. Ovaj Zbornik je posvećen 265. godišnjici rada osnovne škole u Laćarku (1773. – 1998.)
