Naše selo, Laćarak, je nadaleko poznato kao jedno od najvećih sela kako u Vojvodini tako i u celoj Srbiji. Postoje različita nagađanja pa čak i legende kako je selo dobilo ime.
U zapisu jos iz vremena Turaka zabeležen je podatak da je današnji Laćarak bio Lakjarak, što bi u doslovnom prevodu značilo “stan u prolazu”. Takođe, najpoznatije od svih su dve interesantne priče ili legende o nastanku imena sela Laćarak.
Prva je priča o Baba Marti. Nekada davno, na ogromnom imanju koje se protezalo duž obale Save, sve od Mitrovice do Bosuta živela je žena po imenu Marta. Ona je imala dve kćerke i pet sinova. Vremenom kako su deca odrastala i rasipala se, dva najstarija sina podigla su stan i u čast njihove majke nazvala ga Martinci. Druga dvojica sagradila su drugi stan i nazvala ga Kuzmin. Peti, najmlađi sin koji je napasao svoje stado, ili “lađario” sve do Šuljma i Radinaca, nazvao je svoj stan Laćarak.
Druga je priča o lađaru. Daleko u prošlosti, na Savi je postojalo pristanište za lađe. Jedan od lađara se tu i nastanio , te je pristanište dobilo naziv po svom prvom stanovniku lađaru, Lađarak. Smatra se da je kasnije od naziva Lađarak izvedeno ime našeg sela, Laćarak.
