Jedan od razloga nastanka Laćaračkih vesti bio je taj da se preko njih pročuje za mlade, talentovane i kreativne osobe iz sela i one koji su potekli ili imaju uske veze sa istim. Jelena Branković je mlada, predivna dama, koja poseduje ogroman talenat, u ostalom, na fotografijama u tekstu, moći ćete da procenite da li smo u pravu!
Njeni baka i deka su Laćarci, Jelena često boravi u najvećem (nama i najlepšem) selu u Srbiji, pa je odluka da sa njom razgovaramo o divnim haljinama Diosa Design koje postaju sve popularnije bila laka. Uprkos zgusnutom rasporedu na poslu i kasnije u svojoj pravoj maloj radionici u kojoj nastaju haljine kao iz snova, ova divna devojka je pronašla vremena za nas i evo o čemu smo sa njom razgovarali.
Kada i kako si počela da šiješ? Kako su izgledali tvoji počeci? Da li si odmah u početku razmišljala o haljinama ili su to bili neki jednostavniji krojevi?
- Sama ideja o dizajniranju i izradi haljina se pojavila pre nekoliko godina, medjutim uvek je postojao faktor nesigurnosti koji me je sputavao da tu ideju sprovedem u delo. Pošto mi je deka poznat šnajder u svom selu, on mi je davao vetar u ledja ali mi je ujedno i ukazao na to da je šivenje težak posao gde je najvažnija preciznost, stpljenje i ljubav prema radu. Tako da sam samo jedno jutro rekla sebi da nema više odlaganja i da krećem ka putu ostvarenja svojih snova. Tako da je prva ozbiljnija haljina nastala par sati pred doček 2024. godine. I tada sam osetila nalet samopouzdanja koje me i dan danas prati.
Haljine koje šiješ su unikatne, kako izgleda put od ideje do realizacije? Da li prvo skiciraš, kako to sve izgleda?
- Zvuči neverovatno, ali meni u toku dana, gde god da se nadjem, naviru ideje kako bi sledeća haljina trebala da izgleda. Svoje zamisli prenosim na papir u obliku skice koja nije konačna verzija haljine, jer do početka same izrade haljine usavršavam skicu kako bih ispunila svoja očekivanja i očekivanja drugih koji su navikli da ih svaki put iznenadim svojom kreativnošću.
Koliko vremena ti je potrebno da iskreiraš i sašiješ jednu haljinu, od početne ideje do izrade iste?
- Mogu reći da je to malo poduži proces iz vise razloga. Pre svega kreiranje i šivenje obavljam posle svog redovnog posla. Pošto je u pitanju ručni rad, a samim tim on iziskuje dosta vremena i strpljenja, za jednu haljinu mi je potrebno u proseku oko dve nedelje rada. Zanimljivo je da većina ljudi ne zna da je sve to mojih ruku delo, od samog skiciranja, pa do krojenja, šivenja i izrade konačne verzije haljine.
Koliko haljina si uradila do sada, da li se neka posebno izdvaja, da ima poseban značaj za tebe?
- S’obzirom da sam relativno skoro krenula da šijem, do sada sam sašila svega 20-tak haljina. Ne mogu da izdvojim ni jednu jer mi je svaka posebna na svoj način. Svako ko je video haljine tvrdi da su potpuno različite, što mi je i bila zamisao, da svako nadje svog favorita.
Koji su ti planovi za dalje? Da li planiraš da sve proširiš, baviš se time profesionalno ili da nastaviš da šiješ iz hobija?
- Trenutno je u pitanju samo hobi koji mi dosta pomaže da se aktiviram i posle posla, da širim svoje znanje i da stičem veće samopouzdanje. Jednostavno samo radim ono što me čini srećnom, a mislim da se to itekako vidi na konačnom proizvodu. Svakako sam spremna za nove izazove i izlazak iz zone komfora. Ono što sam do sada zamislila to sam i ostvarila svojim radom i trudom. Nadam se da će me sreca i zelja za uspehom pratiti i u buducnosti.
Ponosni na našu Jelenu, njenu kreativnost i rad, vesti iz njenog omiljenog sela!
(M.Mijatović)
