Ovaj put, imali smo priliku da “proćaskamo” sa našim Laćarcem, Aleksandrom Umetićem Zengom. Kakve ga emocije vezu za FK LSK, za fudbalski savez grada Sremske Mitrovice, i kako mišljenje ima o trenutnoj situaciji u našem selu a šta bi voleo u budućnosti,kao i još mnogo drugih tema pročitajte u nastavku. Mi se Aleksandru zahvaljujemo na izdvojenom vremenu i volji.
Ko je u stvari Aleksandar Umetić-Zenga?
U kratkim crtama, Laćarac, suprug, otac dve devojčice, Nađe i Sonje, prosvetni radnik, neko ko je veći deo svog života proveo u fudbalu i sportu, a sada je sve ćešće u vinogradu i voćnjaku.
Dugo godina ste bili golman. Kakva Vas secanja vezu za taj period i kakve su vaše emocije prema FK LSK?
U LSK-u sam i počeo i završio karijeru, između toga sam promenio mnogo klubova, od Srema, Mitrosa, Adaševaca, Kuzmina, Martinaca do Proletera iz Dvorova…
Razlog zašto nisam proveo više vremena u matičnom klubu se zove Dragan Klincov, dugo godina najbolji golman Sremske i Vojvođanske lige. Nas dvojica smo generacija, drugari, LSK je bio tesan za obojicu, da bi obojica branili, neko je morao ići po drugim klubovima, taj neko sam bio ja.
Pomenuli ste Klincova, ko je po Vama najbolji golman u istoriji FK LSK-a?
LSK je uvek imao dobre golmane, neke ne pamtim, znam samo iz priče, poput Radice Terzića, doktora Poce Ljubišića, Mirka Dubovskog…Jak utisak na mene je ostavio pokojni Roki Stegel, ali ako bih morao da izdvojim jedno ime kao najboljeg u ovih 95 godina postojanja LSK-a, rekao bih- Dragiša Panić. Na žalost pokojni, i smatram da mu se klub nije na adekvatan način odužio, mislim da je zaslužio nešto poput onoga što je komšijski Radnički uradio za svoju golmansku legendu Vranića.
Radili ste dugo godina u fudbalskom savezu grada SM,koja je bila Vaša funkcija i koliko dugo ste proveli na njoj?
Punih 8 godina sam bio predsednik Fudbalskog saveza Grada Sremska Mitrovice, član raznih radnih tela, odbora, komisija u FS Vojvodine i FS Srbije, ali sad je to sve iza mene. Skoro da nisam prisutan u fudbalu uopšte.
14 godina ste bili direktor škole u Kuzminu, kako gledate da to vreme i da li imate ambicije da opet vodite neku školu?
Direktor kuzminske škole sam bio dugi niz godina, jedan lep period mog života. Sada sam nastavnik u toj istoj školi. Ne zna čovek šta nosi dan, šta nosi noć, ali nemam ambiciju da u budućnosti budem direktor bilo koje škole.
Kako Vam se čini trenutna situacija u našem selu? Da li bi ste imali neki predlog,da ste u mogućnosti,šta bi ste promenili,popravili, izgradili nešto što fali našem selu?
Veliko selo- veliki problemi. Ako bih morao izneti neke prioritete, to su pre svega kanalizacija i divlje deponije.
Ali, mislim, da nama Laćarcima treba pre svega jedinstvo. Treba nam čovek kakav je bio Boško Ninković, u fudbalskom klubu čovek poput Panče Sevdinova, da nas ujedine i svojim autoritetom, kako u selu, tako i u gradskoj vlasti, postave Laćarak na mesto koje mu pripada.A najveće selo u Srbiji svakako zaslužuje više od ovoga što sad ima.
Vi ste na čelu neformalnog udruženja građana Laćaračko brdo? Kako biste opisali i približili vaše udruženje i rad vašeg udruženja svim zainteresovanim ljudima koji slično razmišljaju kao vi?
Laćaračko brdo je mesto gde je nekad bio stari Laćarak. Iako golim okom ne vidite, nadmorska visina je za 15 metara viša nego u centru sela.Jedan sam od onih koji imaju privilegiju da tu imaju vikendicu, voćnjak, vinograd.
Dušu Laćaračkom brdu daju ljudi koji tamo provode svoje vreme, kao i oni koji rado dolaze u goste.
Pored poslova oko vinograda i voća, organizujemo tamo i razna druženja i okupljanja, a u planu nam je da nastavimo i da ove godine organizujemo još dva skupa, jedan radnog, drugi humanitarnog karaktera.
Kako vidite Laćarak u budućnosti?
Laćarak u budućnosti vidim kao moderno selo, čisto pre svega, uređeno, sa svim potrebnim institucijama kako bi što manje zavisili od Grada i imali veći stepen autonomije i odlučivanja, da sami donosimo odluke šta su prioriteti sela.I na kraju, mislim da to zavisi samo od nas, Laćaraca. Možemo sve, ali ako ne ostvarimo- niko nam drugi nije kriv.
