Ovaj put, imali smo priliku da “proćaskamo” sa nekadašnjim golmanom našek FK LSK – Aleksandrom Stajčićem Stajom. Kakve ga emocije vežu za Laćarak, po čemu pamti taj period svog života ali i ko je Staja privatno pročitajte u daljem tekstu. Mi se Aleksandru zahvaljujemo na izdvojenom vremenu i želimo mu uspeh u daljoj karijeri.
Kada se rodila ljubav prema fudbalu?
Ljubav prema fudbalu rodila se, čini mi se od mojih prvih koraka. Naravno lopta kao prva igracka, ali i definitivno od trenutka kada me je otac sa nekih 4-5 godina odveo u Beograd na Marakanu, na Zvezdinu utakmicu. Od tada se javila želja da I ja treniram fudbal. Inače sam Zvezdin strastveni navijač.
Zašto bas pozicija golmana?
Obzirom da se moj otac amaterski bavio fudbalom, takođe bio golman, moguće je da je to jedan od razloga, jer sam kao mali gledao njegove slike u golmanskom dresu. Ali definitivno je na mene najviše uticalo da se opredelim za ulogu golmana gledanje ,u to vreme , golmana Crvene zvezde Stevana Stojanovića, inače mog prvog golmanskom idola. Za mene je to bilo fascinantno kako on u golmanskim rukavicama tako hvata loptu, I poželeo sam da I ja to probam. Ubrzo su stigle rukavice I upis u Sremovu školu fudbalu. Zamimljivo je da od prvog svog treninga, sa 7 godina pa do danas, znači punih 30 godina aktivnog bavljenja fudbalom, nikada nisam odradio ni jedan trening kao igrač. Ljubav prema branjenju je bila mnogo jača od želje da postižem golove.
Šta Vas veže za LSK?
Što se tice FK LSK vežu me neverovatno lepe uspomene za taj klub. O tome bih ceo jedan dan mogao da odvojim pa da sve ispričam. U najkraćem, tamo sam bio u dva mandata. Za prvi me veže izuzetan uspeh. Bili smo jesenji prvaci Vojvodjanske lige, I da nije bilo nekih nefudbalskih stvari, LSK bi tada sigurno ušao u Srpsku ligu. Takodje osvajanje kupa Srema, utakmica o kojoj I dan danas pričamo svi koji smo bili članovi kluba u to vreme. Naime, pobedjena je ekipa Stare Pazove , tada već trećeligaš, u nezaboravnoj penal seriji 2006 godine.
Moj drugi mandat je bio 2013 godine, i LSK tada uspeva da ostvari ogroman uspeh za klub. Ostvarujemo ulazak iz Sremske lige u Vojvodjansku ligu, ali na žalost tu se klub nije dugo zadržao, ali iskreno se nadam da ce se ubrzo tu vratiti, jer po svemu Laćarak to kao ogromno selo, I klub ogromne tradicije zaslužuje. Inače za oba mandata je vezano to da se spojilo lepo i korisno, neverovatno dobra atmosfera i druženje medju igračima, i veoma kvalitetan i moćan tim za taj nivo takmičenja. Sve u svemu ukupno 4 prelepe godine sam proveo u LSK-u.
Za koji klub trenutno branite?
Iako vec imam punih 37 godina, I dalje sam aktivan i član sam ekipe Sloga iz Vognja. U pitanju je Sremska liga.
Koji su Vam neki planovi i ciljevi?
Planovi posle karijere su da ostanem u fudbalu, kao trener golmana. Mislim da bi to bio poziv u kome bih se dobro snasao s’ obzirom na dugogodišnje iskustvo, a takodje mislim da bih sopstvenim greškama mogao puno da naucim i pomognem mladjim golmanima.
Ko je Staja u privatnom životu?
Što se mog privatnog života tice, obzirom da sam zaposlen, a pored toga treniram jos uvek aktivno fudbal, slobodnog vremena je jako malo, a kada ga imam gledam da ga pre svega provedem sa svojom 6- godisnjom ćerkicom Sofiom. Naravno ona je iznad svega, i uvek na prvom mestu. Inace trudim se da kad god mogu samostalno treniram na vežbama snage, jer mislim da mi to mnogo pomaže da I pored poznih igračkih godina ostanem u dobroj formi. Kada stignem volim da pogledam neke domaće serije i filmove .
Kakav Vam je sad odnos sa Banetom Ivanovićem obzirom da ste drugari iz detinjstva?
Što se tice poznanstva sa Banetom Ivanovićem, ono datira jos od malih nogu, tj zajedno smo počeli u takozvanim petlicima FK Srem. Inače to moram da pomenem, da je upravo ta naša generacija ostvarila ogromna prijateljstva za ceo život. Jedni drugima smo postajali kumovi, i dan danas smo nerazdvojni drugari. Sto se samog Baneta tice, ne znam da li mogu reći nešto što već nije ispričano ili nešto što on na terenu nije kao ogroman fudbalski as ispricao. Svakako je Bane ponos cele nase generacije, njegove uspehe smatramo i svojim, jer smo zajedno prošli sve selekcije u FK Srem. Kasnije šta je Bane postigao, nema potrebe da pričam. Uvek ćemo biti ponosni na njega kao najvećeg izdanka Sremove škole ikada. Naravno da smo i dan danas jako dobri drugovi, a mnogi znaju da pitaju da li su Baneta uspeh i slava promenili, i ja kazem da jesu, ali na bolje. Kako je postajao sve bolji igrač, postajao je I sve bolji čovek.
