Počnimo ovaj tekst asocijacijom: Laćarak, medicinska sestra, Dom zdravlja, osmeh. Rešenje je priznaćete prosto – Dragica Vujić!
U ovu asocijaciju možemo slobodno dodati – Carica! To bi bilo možda malo neprofesionalno i subjektivno, verovatno pristrasno. Ali koji Laćarac nije pristrasan kada je u pitanju naša Dragica?!
Imali smo tu priliku, čast i zadovoljstvo da razgovaramo sa Dragicom, o njoj lično, njenom poslu, životu, ali i našem Laćarku. Krenimo redom!
Za one koji vas možda ne poznaju ili ne znaju dovoljno dobro ko je Dragica Vujić, gde ste rodjeni, odrasli, kada ste počeli da radite u Domu zdravlja, koje ste sve poslove obavljali?
– Rodjena sam 31. oktobra davne 1960. godine u Bosutu. Prvo radno mesto mi je bilo 1979. godine u bratskoj nam sad Republici Srpskoj, tačnije Bijeljini. Od 1981. godine sam zaposlena u Domu zdravlja na poslovima medicinske sestre. Prvo sam radila u Sremskoj Rači, a onda u Laćarku kao medicinska sestra opšte prakse ali sa stalnom željom i “kuknjavom” kod tadašnjeg rukovodstva da nam u Laćarak dovedu pedijatra. Volim svoj poziv i drago mi je što naš Laćarak ima pedijatra i polivalentnu patronažu. Za par meseci, 10. maja mi je zadnji radni dan. Idem u penziju!
Čime se bavite danas, kako provodite dane?
– Trenutno se pripremam za penziju. Posle 43 godine radnog staža , stalno sam jurila te godine. Stigoh ih, tačnije 63 godine i 8 meseci. Eto….i da, mislim da je jako bitno pričati sa ljudima….bolje bilo kakav razgovor nego ćutanje..
Kakve uspomene i osećanja nosite sa posla?
– Mnogo toga. Uvedeni sistematski pregledi za školsku decu, vakcinisanje na terenu (nevakcinisane populacije), sportske manifestacije koju su morale imati medicinara…godinama. Aktivno učešće za vreme bombardovanja, poplave, tačnije odbrana od poplava… Ponosna sam na činjenicu da je pedijatrijska ambulanta tu, da imamo patronažu (babice) za kojom je bilo i te kako potrebe jer u našem Laćarku se nekad rađalo 160-170 beba… na žalost sad jedva šezdesetak. Na tom radnom mestu me penzija zatiče.
Kako i koliko se po vama selo Laćarak menjalo tokom svih ovih godina, a koliko Laćarci? Šta za vas predstavlja Laćarak?
– Zanosila sam se da odem u Nemačku (kao većina kolega) i bila sam…tamo ima para ali nema “nas”, nema mog dvorišta, Karađorđeve ulice(jeste uska). nema Laćaraka!
Laćarak je za mene centar sveta, jer ja sam autonomaš! Volim svoje pa eto! Svašta lepog, al bogme bilo je i ružnog za tolike godine radnog staža. Uvek se setim lepih stvari i divnih ljudi…poput Duleta Mijatovića i Ševića i mnogih drugih.
Jedna jedina, naša Dragica Vujić!
(M.Mijatović)
