Zudija Hopić iz Laćarka kod Sremske Mitrovice ovogodišnji je dobitnik priznanja za najbolju poslovnu ideju Razvojnog biznis centra Kragujevac za ekološko rešenje za reciklažu motora rashladnih uređaja.
On se nada da će njegova ideja pružiti rešenje za ee otpad za koji kaže da je opasniji jer mešanjem sa drugim vrstama otpada ili tečnostima dolazi do kontaminacije.
Tada je, kaže on, reciklaža toliko otežana da nije isplativa, što podrazumeva da otpadne tečnosti od električnih i elektronskih proizvoda moraju biti posebno odvojene od ostalog otpada i potom tretirane na odgovarajući način.
Kako je objasnio, nestručno odvajanje motora frižidera, zamrzivača ili nekog drugog rashladnog uređaja opasno je zbog curenja freona koji se tu nalazi u gasovitom ili tečom agregatnom stanju.
– To je opasan hemijski element, a statistika je pokazala da frižider koji je završio na ulici ili bačen na divljoj deponiji za godinu dana zagađuje podjednako kao i automobil. Zato je važno da sakupljači ne seku i ne otvaraju motore. Za razliku od takvog amaterskog otvaranja u reciklažnim centrima se to radi u posebnim uslovima i uz opremu za izvlačenje tog ulja i freona specijalnim pumpama – napominje on.
Neznanje
Prema njegovim rečima, mali sakupljači sekundarnih sirovina najugroženiji su od kontaminacije freonom jer prvi dolaze u dodir sa bačenim frižiderima, zamrzivačima i klimama – opasnim elektronskim otpadom.
– Nekima je to jedini izvor prihoda, i ne biraju odakle će pokupiti i u kakvom stanju će taj rashladni uređaj biti. Dešava se da dnevno u naselja dopreme i po nekoliko desetina rashladnih uređaja koje nađu na smetlištima ili drugim divljim deponijama. Donose ih u svoja dvorišta gde ga dalje seku, vade motore, a sve ono štetno udišu oni, ali i njihova deca, svi oni koji tu žive – navodi on.
Zbog toga bi, kaže, bilo dobro pokazati im šta može da se desi ako udišu freon.
– Udisanje malih količina ne predstavlja direktan rizik, niti dovodi do odloženih posledica. Duboko, direktno udisanje većih količina freona, međutim, smanjuje dovod kiseonika u pluća i prouzrokuje vrtoglavicu, glavobolju, nepravilan rad srca, uznemirenost, a posle dugotrajne izloženosti i ozbiljne bolesti i oštećenje vitalnih organa. Važno je da oni postanu svesni šta sve može da im se desi, i da nisu samo oni u opasnosti, već i cela Srbija – upozorava Hopić.
Edukacija
Hopić je objasnio da je osovina njegovog biznis plana za koji je nagrađen edukacija malih sakupljača sekundarnih sirovina među kojima ima dosta električnog i elektronskog otpada, a najviše motora iz rashladnih uređaja.
– Cilj je da se dopre do što više malih sakupljača sekundarnih sirovina kako bismo ih edukovali o ekološki prihvatljivom prikupljanju ovog otpada i ujedno ih naučili kako da skupljaju ove sirovine na način koji neće ugroziti njihovo zdravlje – kaže on.
Osvrnuo se na to da se već osmu godinu zaredom u Sremskom okrugu bavi otkupom električnog otpada od malih sakupljača i servisera, koji potom transportuje u reciklažni centar.
– Do sada nisam imao problem u radu sa serviserima, s obzirom na to da su stručni i znaju šta da rade kada im neko donese neki rashladni uređaj koji je za bacanje. Oni pravilno odvoje motor, otvore ga i potom zatvore, a da on i dalje bude upotrebljiv na nekom drugom uređaju. Nasuprot tome, veliki problem je kod malih sakupljača sekundarnih sirovina koji često motor iz nekom rashladnog uređaja iseku i bace jer im je težak ili pokupe to malo bakra iz motora, a motor bace i on zagađuje prirodu freonom – ističe Hopić.
On kaže da je jedini način da se to spreči edukacija i povećanje zarade malim sakupljačima sekundarnih sirovina što predlaže u svom planu. Ističe da će samo na taj način oni biti aktivno uključeni u proces očuvanja životne sredine i da će jedino tako pravilno tretirati otpad prilikom sakupljanja i transporta do skladišta ili reciklažnog postrojenja.
– Osim edukativnih radionica, planiramo da početkom godine osnujemo zadrugu sakupljača sekundarnih sirovina. Tako bismo im pomogli da se registruju i budu prijavljeni na 4 sata rada. Pomogli bismo im u pronalasku posla, jer nisu samo sekundarne sirovine na divljim deponijama. Mnogo ljudi nam se svakodnevno obraća jer ne znaju šta će sa starim frižiderima, zamrzivačima – govori on.
Hopić zaključuje da je zagovornik inicijative da se u Sremskoj Mitrovici napravi manji reciklažni centar što bi za posledicu imalo da skupljači dobiju veću cenu otkupa sekundarnih sirovina, dok bi jedini uslov bio da rashladne uređaje koji su otpad ne donose u delovima, već cele kako bi mogli da se upotrebe u procesu reciklaže.
(Blic.rs)
