Ova priča je stara nekoliko desetina godina. Za to vreme je izmenila nekoliko oblika, detalja, ali je osnova priče uvek ostala ista. Stariji Laćarci tvrde da je devojka o kojoj se radi u priči zaista postojala, da je preminula mlada a da je živela u Trećem šoru u Laćarku, blizu raskrsnice te ulice i Niske. Tragom ove informacije utvrdili smo identitet devojke i da je zaista preminula jako mlada.
Sada sledi priča koja je jedna od verzija koje postoje, a vi nam slobodno u komentarima napišite verziju koju ste vi čuli:
U pitanju je bila mlada, lepa devojka iz našeg sela koja se u ranoj mladosti razbolela i preminula. Ona je po narodnim običajima sahranjena na seoskom groblju samo u beloj haljini (mlade devojke koje su preminule u to vreme sahranjivane su u belim haljinama). Priča dalje kaže da je nekoliko dana nakon njene sahrane, jedan od prolaznika koji je dolazio u Laćarak zbog smrti jednog od članova porodice, na auto-putu u kasne sate sreo devojku koja je bila samo u beloj haljini i koja je stopirala.
Kada je stao da proveri da li je sve u redu sa njom, devojka je bila ćutljiva, i jedino što ga je zamolila je da joj da sako jer joj je bilo hladno (u novijim verzijama priče je jakna, negde trenerka) i potom se zaputila u pravcu groblja. Sutradan, po priči, prolaznik je otišao na groblje, na sahranu zbog koje je i došao u Laćarak i taj isti sako pronašao na krstu na grobu u kom je sahranjena mlada devojka sa početka priče. U razgovoru sa članovima preminule devojke koji su bili na groblju je ispričao za ovaj dogadjaj, dao tačan opis devojke koji se u potpunosti poklapao sa opisom devojke koja je preminula…
Širom Srbije postoje razne slične priče, a Laćarački mit ima uporište u stvarnoj ličnosti, devojci koja je zaista postojala i živela u našem selu. Identitet devojke je poznat redakciji, ali smatramo da s obzirom na osetljivost tematike on nije toliko bitan.
Šta vi mislite, koliko u svemu tome ima istine? Pišite nam u komentarima.