Iako je golman samo 1 od 11 igrača na terenu, njegova uloga je daleko veća od jedne jedaestine. Gotovo da nije bilo velikog tima a da nije imao velikog golmana. Svaki klub ima neke svoje golmane koji imaju statuse legendi i svi ostali se mere spram standarda koji su oni postavili.
Uskoro će i 100 godišnjica našeg kluba, a tada se obično bira idealan tim u tih prvih sto godina. Mislim da LSK nama tu dilemu ko je najbolji golman u njegovoj istoriji. I pored velikih imena, doktora Poce Ljubišića, Mirka Dubovskog, Rokija Stegela i ostalih, ipak se jedno ime izdvaja- Dragiša Panić. Čovek koji je gotovo četvrt veka bio prvi čuvar mreže LSK-a, obeležio je jednu epohu koja se poklapa sa najvećim uspesima kluba, tri uzastopne titule u Sremskoj ligi, u onoj staroj Jugoslaviji.
Dragiša je bio poznat u celoj fudbalskoj Vojvodini, njegovo komandovanje odbranom, čuveni degažman iz drop-kika, hrabrost- koja je po njegovim rečima graničila i sa ludošću- postala je njegov zaštitni znak. Laćarci pamte njegove spektakularne odbrane, bio ga je fudbalski rečeno “pun gol”. Jedna anegdota sa priprema LSK-a u Medulinu kaže da je za vreme njegovog treninga u jami sa peskom, tuda prolazio Rizah Mešković, čuveni golman Slobode iz Tuzle i zastao. I ostao do kraja treninga. Dragiša, znajući ko ga posmatra, leteo je između stativa. Na kraju treninga, Mešković mu je prišao, pružio ruku i rekao: “Momak, svaka čast, ja branim u prvoj ligi, a ne mogu ovo što ti možeš”.
Na žalost, jedan od simbola FK LSK-a, Dragiša Panić nas je prerano napustio, 10. novembra 2017. u svojoj 61. godini života. Uspomenu na njega čuvaju sin Nikola, ćerka Marina i supruga Branka.