Kraj Laćarka teče reka Sava,
lepotica to je naša prava.
Fruška gora i ravnica plodna,
vredni ljudi i zemljica rodna.
Pruga naša spaja nas sa svima,
slavlja, sreće za sve ljude ima.
U Laćarku naša škola mila,
mnogo znanja deci podarila.
Nigde lepše neg’ u našoj školi,
nema onog ko Laćarak ne voli.
Zato volim svoj rodni kraj,
selo Laćarak, moj zavičaj.
Dolores Đaković,
februara, 1998.god.
Posebnu zahvalnost dugujemo učiteljici Ružici Spasojević koja je ovu i ostale pesme objavila u Zborniku pesama o Laćarku 1998. godine. Ovaj Zbornik je posvećen 265. godišnjici rada osnovne škole u Laćarku (1773. – 1998.)
