Ovog puta, imali smo tu čast da ugostimo nasu sugradjanku Miru Delic. Razgovarali smo o raznoraznim temama, kako u selu tako i van njega. Nama je bilo pravo zadovoljstvo, a Miri hvala na izdvojenom vremenu i zelji da sa nama podeli pregrst zanimljivih ali i korisnih informacija.
1. Za one koji Vas ne poznaju, ko je Mira Delić?
Mirjana Delić je pre svega učiteljica.Završila sam Pedagoški fakultet i radila 15 godina u školi sa puno želje da svo znanje stečeno tokom školovanja primenim kod dece.Iskustvo koje sam stekla u školi samo je pomoglo da kao bibliotekarka ,i to Dečijeg odeljenja, nastavim da radim sa decom, ali moram da naglasim decom koja su veoma radoznala, kreativna i pametna. To je svakako bio izuzetan izazov za mene, ali i zadovoljstvo jer radim sa najboljom decom na teritoriji grada. Sarađujem sa svim Predškolskim ustanovama i Osnovnim školama i vodim mnoge aktivnosti u Biblioteci vezane za rad sa decom.
Dakle, Mirjana Delić je učiteljica, bibliotekarka koja se kroz igru i na kreativan način bavi decom koja treba da postanu pravi čitaoci i da zavole knjigu, čitanje. Izuzetno je bitno da deca shvate veliku ulogu i značaj knjige i čitanja u njihovom odrastanju.To je moj osnovni cilj. Naravno, svesna sam da je to najefektnije uciniti kroz igru te sam zato osmislila mnoge radionice u Biblioteci. Već 13 godina moje radionice dozivljavaju uspeh. Veliki broj dece je za ovih 13 godina mog rada u Biblioteci prošao kroz radionice i većina su sada mladi ljudi koji i dalje dolaze u Biblioteku, ali u neka druga odeljenja.
2. Koja vam je prva asocijacija na Laćarak? Da li Mitrovčani i Laćarci dovoljno posećuju biblioteku?
Laćarak je moje selo, tu sam odrasla, završila osnovnu školu i prva asocijacija je srećno detinjstvo sa puno lepih uspomena.Odrasla sam u zdravoj sredini, sa puno drugova. Mi smo se u selu puno družili, igrali.
Asocijacija na Laćarak je i sjajan učiteljski i nastavnički kadar u Osnovnoj školi ,,Triva Vitasović Lebarnik”. Moram da kažem da sam imala sreće da me uče matematiku, fiziku, srpski jezik, istoriju, biologiju sjajni pedagozi, ali pre svega divni ljudi za koje svi Laćarci i deca znaju. U mom školovanju bila je bitna i likovna kultura, kao i fizičko vaspitanje gde sam takođe naučila kako se uvek mora razmišljati i voditi računa o disciplini ali i o umetnosti. Kada to kažem opet mislim na nastavnike moje osnovne škole koji su znali da decu nauče da se bave sportom ili nekom fizičkom aktivnošću i da razlikuju umetnost od kiča.Imala sam sreće, ponavljam, što su me takvi nastavnici obrazovali i vaspitavali.U daljem školovanju se to samo nadovezivalo, ali osnovno znanje podarila mi je prvo učiteljica, a potom i sjajni nastavnici laćaračke osnovne škole.
3. Kako vidite selo i njegov napredak u prethodnom periodu?
Napredak sela iz mog ugla , prvo kao bibliotekarke je po mom licnom misljenju zadovoljavajući. Učitelji se odazivaju svim mojim pozivima vezano za aktivnosti u Biblioteci i nema razlika u znanju i ljubavi prema knjizi bilo kog deteta koje dođe iz Laćarka i nekog deteta iz grada. Što se tiče napretka sela ne mogu puno da kažem, jer ne živim već duži period u Laćarku i nisam prisutna u aktivnostima koje se tiču kulture i nekog rada sa decom pa zato i ne mogu da kažem ništa na tu temu. Možda imam ideja kako bih Biblioteku približila Laćarku, ali to nije sada tema ove priče.
4. Da li ste zadovoljni odzivom dece u Biblioteci?
Što se tiče posete Biblioteci, govorim o deci, zadovoljni smo. Uvek može bolje i više i mi se u Dečijem odeljenju trudimo da stalno taj broj povećavamo. E sada opet to radimo kreativno i smisleno, raznim aktivnistina, kvizovima, literarnim i likovnim radionicama. Deca iz Laćarka dolaze u Biblioteku isto kao i Mitrovčani, nema razlike.Moram da naglasim da ona deca koja dolaze u Biblioteku pre svega su vaspitana od strane roditelja i učitelja da je Biblioteka bolje i lepše mesto od kafića i zato je rad sa takvom decom poseban. Ta deca su vaspitana, kulturna, radoznala i veliko je zadovoljstvo raditi sa njima. Vrlo često i ja, kao i moje kolege bibliotekari od njih nešto naučimo. Recimo koji strip se najčešće čita ili koja knjiga im je najsmešnija, ili izašao je novi broj nekog serijala koji vole. Naravno da sve te njihove sugestije vrlo brzo ispoštujemo i zato nam deca veruju i dolaze u Biblioteku.
Oni , takvi pametni i savesni, cene naš trud i postoji uzajamno poštovanje i poverenje. Zato je raditi u Biblioteci veliki izazov, odgovornost ali i čast. Sva ta deca su budući intelektualci. Meni kao bibliotekarki je zadovoljstvo gledati kako rastu i kako i mi bibliotekari utičemo na njihovo vaspitanje. Pored čitanja i razmene knjiga moj posao je i rad sa talentovanom decom za pisanje.
5. U cemu se ogledaju Vase literalne radionice?
Na literarnim radionicama se stvaraju prelepe pesme, tekstovi, a ja ih neretko šaljem na mnoge konkurse širom Srbije i osvajamo lepe nagrade. Moram da naglasim da je u potpisu pored dečjeg imena, naravno i ime Biblioteke.To je za nas velika čast, i tako nas talentovana deca promovišu. Štampali smo i nekoliko knjiga talentovane dece, štampamo zbornik radova sa literarne radionice ,,Postaću pisac”. Što se tiče tog izdavaštva moglo bi biti bolje. To je opet tema vezana za finansije.Materijala imamo, ali sredstava nam često nedostaje. Ono što je bitno je da sva talentovana deca koja pišu i žele da se promoviše njihov rad dođu u Biblioteku i najveće im je zadovoljstvo da baš u Biblioteci bude njihova promocija.
6. Radite dosta sa decom, razne radionice. U čemu se one sastoje?
Radionice su sastavni deo rada u Biblioteci ili da kažem uže Dečijeg odeljenja. Na radionicama deca pevenstveno upoznaju bibliotekara , postajemo drugari i onda je lako sve ostalo. Namentuti šta da se čita, preporučiti, pitati ih za mišljenje, odnosno dobiti povratnu informaciju, e to je naš cilj. Radionice su važne jer uce decu da je Biblioteka mesto gde mogu lepo da se provedu, druže, a ujedno i nauče nešto i to pre svega kroz igru i bez ikakvog opterećenja.Deca to brzo shvate i zato su radionice veoma posećene. Skoro svaki mesec imamo neku radionicu, kviz, druženje i svaka je posvećena nekom datumu, godišnjici ili događaju. Deca izražavaju svoju kreativnost i maštu opet i uvek kroz igru. Na svim radionicama dodeljujemo i nagrade. To su diplome i obavezno knjige. Decembar i januar su meseci za ,,Zimske radionice”. Tada su deca na raspustu i provode neko slobodno vreme i u Biblioteci.Čitamo isključivo pesme o zimi, Novoj godini, Božiću. U februaru Biblioteka obeležava svoju godišnjicu osnivanja, a Dečje odeljenje tim povodom održava literarnu radionicu ,,Postaću pisac”. Deca pišu na određene teme, a sve to ocenjuje žiri ( na ovoj radionici to su samo učitelji). Svake druge godine objavljujemo zbornik tih dečjih literarnih radova naravno pod nazivom ,,Postaću pisac”.
U aprilu se održava radionica posvećena Uskrsu, nosi naziv ,,Uskršnji atelje”. To je likovna radionica i deca opet izražavaju svoju kreativnost. Šaraju jaja, koriste maštu, tako da jaja predstavljaju neke likove iz bajki, cvetove, jagodice, voziće, samo kako deca to mogu da zamisle i ostvare. Biblioteka na ovaj način proslavlja najradosniji dečji praznik Uskrs. U maju je osnovano Dečije odeljenje , 25 maja 1957. Tim povodom celu jednu nedelju iskoristimo da nizom aktivnosti obeležimo i proslavimo rođendan Dečijeg odeljenja. Obavezno zovemo u goste nekog dečijeg pisca i to je poklon deci od Biblioteke. Za 60. rođendan Bibioteke gost nam je bio Ljubivoje Ršumović. Radionica vezana za Dan Dečjeg odeljenja zove se ,,Pesma može sve”. Takmiče se učenici četvrtih razreda u recitovanju, pisanju, slikanju i komponovanju jedne pesme, koju odaberem ja. U ovoj radionici pored dece iz osnovnih škola učestvuju i deca iz muzičke škole i deca iz ŠOSO ,,Radivoj Popović”. U junu imamo kviz za đake prvake ,,Au što je škola zgodna”. Đaci prvaci se takmiče u znanju, veštinama, recitovanju, pevanju i likovnom izražavanju.Naravno osnovni cilj je veličanje značaja prvog razreda i druženje prvačića iz svih škola, na jednom mestu, a to je Biblioteka. Tokom leta imamo ,,Letnje likovne radionice”.Cilj je da deca tokom leta dolaze u Biblioteku, da se druže, čitaju i kreativno likovno izražavaju. Sve radionice posvećene su isključivo deci od prvog do četvrtog razreda i predškolcima.
7. Šta mogu da očekuju mališani koji 7. avgusta dodju u Laćarak, na Festival dečijih osmeha koji se održava u okviru Prve varjače Laćarka?
Što se tiče Vašeg poziva na Festival i šta deca mogu da očekuju to je pre svega da se igraju,druže i provedu jedan lep dan sa drugarima i bibliotekarkom.
