Ovaj put smo za Laćaračke vesti razgovarali sa sjajnim i perspektivnim mladićem, Vojinom Divljakom, studentom 5. godine Medicinskog fakulteta Vojnomedicinske akademije.
Vojin je naš Laćarac koji svakim svojim uspehom pokazuje da se rad i trud isplate. Zahvalni smo Vojinu što je izdvojio vreme u svom zgusnutom rasporedu, ali i Ministarstvu odbrane Republike Srbije koje nam je omogućilo ovaj intervju.
Vojine, kako provodiš slobodno vreme van uniforme i obaveza?
- Van uniforme i obaveza volim da gledam kvizove, da idem na pab kvizove razne tematike sa društvom, ali i generalno da rešavam enigmatiku. Pratim sport, a s vremena na vreme stižem i da se bavim njime, naročito fudbalom. Pasioniran sam za istoriju i geografiju, što je verovatno i razlog zašto sam zavoleo putovanja. Želja mi je da obiđem ceo svet, korak po korak. Najveća želja mi je da otputujem u Japan i obiđem jednu egzotičnu, orijentalnu kulturu kojoj se od malena divim.
Šta za tebe znači detinjstvo u Laćarku?
- Detinjstvo iz Laćarka će mi zauvek ostati urezano u sećanje. Gde god da me put odvede u budućnosti, uvek ću se vraćati Laćarku. Igranje po šorovima Laćarka, odlasci na Frušku goru, ali i dečački nestašluci zauzimaju posebno mesto u mom srcu. Vrlo rado se sećam dana iz laćaračkog vrtića, mojih vaspitačica, potom osnovne škole koju sam pohađao u Laćarku, kao i medicinske škole u Sremskoj Mitrovici. Tokom celog školovanja bio sam vukovac i učestvovao na raznim takmičenjima. Učiteljica, mnogi nastavnici, a kasnije i profesori, naučili su me važnim vrlinama i znanjima potrebnim za život i ovom prilikom ih sve pozdravljam.
Zašto si se odlučio baš za VMA?
- Za Medicinski fakultet Vojnomedicinske akademije odlučio sam se od momenta kada sam prvi put čuo za njega, početkom srednje škole. Za mene je to bio idealan spoj dva časna poziva — jedan prema svojoj otadžbini, a drugi prema dobrobiti ljudskog života. Svakako da je bilo nedoumica — ipak je to nešto novo i drugačije. Nisam imao koga da pitam u vezi samog fakulteta, jer nisam poznavao nikoga ko je isti upisao, ali sam ipak bio odlučan do samog kraja. Ispostavilo se — nisam se pokajao.
U čemu je najveća razlika između klasičnog Medicinskog fakulteta i VMA?
- Razlika je svakako primetna. Na klasičnom Medicinskom fakultetu student sluša i polaže predmete tokom 6 godina studija, dok se na VMA, pored toga, prolazi i vojna obuka različite prirode. Pored onoga na šta svi pomisle kada kažemo vojska, kadet Vojne i Vojnomedicinske akademije tokom školovanja ima obuku u skijanju, obuku vožnje za B i C kategoriju, obuku u topografiji i veslanju. Dakle, pored samog studiranja, imate i vannastavne aktivnosti, ali i kadetski život koji podrazumeva održavanje internata u kojem živite.
Koliko ti znači studiranje baš na ovoj ustanovi?
- O reputaciji VMA kao ustanove ne treba trošiti mnogo reči — sama ustanova je sinonim za stručnost i profesionalnost njenih zaposlenih. Drago mi je što na jednoj takvoj ustanovi studiram i što ću jednog dana biti deo njenog stručnog tima. Jedna bitna stvar koju bih naglasio, a od velikog je značaja za kadete, jeste mogućnost prisustvovanja svim pregledima i intervencijama tokom svih 6 godina, u bilo koje doba godine. To je od ogromnog značaja za praktično usavršavanje stečenog znanja.
Kako izgleda tvoj tipičan dan?
- Tokom prve 4 godine, kadeti Medicinskog fakulteta smešteni su u internatu Vojne akademije i žive isti život kao i drugi kadeti, dok petu i šestu godinu provodimo u internatu same VMA. Tipičan radni dan na Vojnoj akademiji podrazumeva ustajanje u 6, ličnu higijenu, oblačenje uniforme, sređivanje sobe, jutarnju fizičku aktivnost i doručak, kao i smotru opreme i izgleda kadeta. Sve to se realizuje do početka nastave, posle koje sledi ručak. Nakon toga je vreme za čišćenje kruga i prostorija na akademiji po potrebi, kao i slobodno vreme za odmor i učenje. Posle toga je večera i posle nje slobodno vreme do povečerja. Nije svaki dan isti, ali su dani vikenda svakako rasterećeniji. U petoj i šestoj godini akcenat je na medicinskom aspektu studija — kadeti su odeveni u medicinsku uniformu, a najveća pogodnost života u okviru same VMA jeste pristupačnost operacionim salama i hitnoj pomoći u završnim godinama, kada je to najpotrebnije.
Imaš li neku anegdotu koju posebno pamtiš?
- Ne bih mogao da istaknem nijednu posebnu anegdotu. Svakako da ima mnogo doživljaja tokom studija. Sam internatski život i činjenica da u jednoj klasi ima kadeta iz svih krajeva Srbije je nesvakidašnje iskustvo — stekao sam mnogo prijatelja, neki od njih su za ceo život. Takav model zajedničkog života u toku celog dana gradi jaka prijateljstva i kolegijalnost u lepim, ali i u manje lepim trenucima.
Da li je bilo trenutaka kada si pomislio da je preteško?
- Svakako da je bilo trenutaka kada pomisliš da ti je teško, naročito u prvoj godini kada se otisneš u novu sredinu, ostaviš iza sebe porodicu i prijatelje, a pred tobom su zahtevne studije i život pod vojnom disciplinom. Međutim, kada te obaveze ili ispiti pritisnu, staneš, setiš se ko sve veruje u tebe i s kojim ciljem si upisao taj fakultet — i nastaviš dalje.
Nedavno si postao predsednik Kadetskog parlamenta Univerziteta odbrane?
- Tako je, odnedavno sam na toj poziciji. Parlament je vid komunikacije između kadeta i profesora, odnosno komande na Vojnoj akademiji. Vojna akademija i VMA imaju zasebne parlamente, a Kadetski parlament Univerziteta, čiji sam predsednik, objedinuje zahteve oba fakulteta i predlaže ih nadležnima u cilju unapređenja kvaliteta života i studiranja.
Šta bi poručio mladima koji razmišljaju o ovom putu?
- Od ove godine akreditovan je i studijski program stomatologije na našem fakultetu, u skladu sa potrebama i sve većim interesovanjem za tu profesiju. Raspisan je i drugi upisni rok, kako za VMA, tako i za Vojnu akademiju. Mladima koji imaju aspiracije ka vojsci, vojnom pozivu, medicini ili kombinaciji oba, savetujem da ne strepe. Jeste drugačije i nepoznato široj masi, ali nije nikakav bauk. Sam poziv je častan i stvara osećaj zadovoljstva, ali i odgovornosti. Nijedan put nije lak, pa ni ovaj, ali benefiti koje sa sobom nosi ipak nadmašuju inicijalni strah od nepoznatog ili neuspeha. Kao neko ko potiče iz Laćarka, moja poruka mladim naraštajima Laćarka je da uvek treba da gledaju ka daljem usavršavanju — sticanjem znanja otvaraju se novi horizonti i mogućnosti. Mnoge stvari su relativne i prolazne, ali znanje je trajno i niko ga ne može oduzeti. U životu treba imati neki cilj — svi smo mi na ovoj planeti privremeno, ali trag koji za sobom ostavimo ostaje i posle nas.
Vojin Divljak će po završetku školovanja poneti čin potporučnika – doktora medicine i nastaviti da svojom posvećenošću i znanjem služi ljudima i otadžbini. Laćaračke vesti mu od srca žele uspeh na tom putu!
