Na samom kraju Sremske ulice u Laćarku, tamo gde asfalt prelazi u mir i gde se komšije poznaju po imenu, nalazi se dečije igralište koje ovih dana obasjava februarsko sunce. Nebo je vedro, trava se polako zeleni, a proleće kao da samo što nije zakucalo na vrata.
Iako kalendarski još traje zima, prizor govori drugačije – klackalice, ljuljaške i tobogan spremno čekaju prve toplije dane i dečiji smeh. Ovo igralište ima ono vredno – komšije koje brinu.
Stanovnici ovog dela Sremske ulice sami uređuju prostor. Kose travu, čiste staze i vode računa da sve bude bezbedno i uredno. Njihova briga ne završava se samo na održavanju – jedan od komšija nedavno je kupio i postavio dve kante za smeće, kako bi prostor ostao čist i kako ništa ne bi završavalo pored klupa ili na travi.
To je mali gest, ali velika poruka: zajedništvo još postoji.
U vremenu kada se često čeka da neko drugi preuzme odgovornost, ovde su komšije pokazale da je dovoljno malo dobre volje da prostor postane lepše i prijatnije mesto za sve – posebno za najmlađe.
Kraj februara u Sremskoj ulici ne donosi samo nagoveštaj proleća. Donosi i podsećanje da se najlepše stvari rađaju onda kada ljudi rade zajedno.
