„Prometej“ jedne kasne jesenje večeri godine 2024. mesto gde najčeće svoja popodneva provodim. Realizuje se serija priča o starim novosadskim porodicama.
Na „dnevnom meniju“ to veče porodica Medaković, familijarna hronika čuvenog Dejana Medakovića. Njegovog sina, dirigenta Pavla, ranije sam upoznao pa sam čak i jedan razgovor s njim uneo kao zapis u svoju knjigu „Nedovršena prošlost“. O porodici nadahnuto govore Dragan Stanić, predsednik Matice srpske i Pavle Medaković. Toliko nadahnuto da sam već sutradan uzeo „Efemeris“ Dejana Medakovića da ga ponovo čitam. Pored mene sedi jedan Sremac, Rade Obrenović iz Karlovaca. Pokazuje mi jednu fotografiju i pita: „Poznaješ li ovog čoveka“. Na njoj slike karlovačkih djaka pred rat, drugi svetski, Medaković, Mihiz… i direktor škole“. Ne – otkirvam svoje neznanje. „Pa to je Rade Vrhovac direktor Gimnazije i dugogodišnji predsednik Matice srpske, tvoj Laćarac, rođen u Laćarku“ Dolazim kući, uzimam knjigu „Znamenite ličnosti Srema“ i tamo nalazim kako to Zoran Židišić kaže čuveni laćarački osmerac, osam ličnosti rođeni u Laćarku, ugraviranu u istoriju Srema i upisani u tu jedinstvenu sremačku „Biografiju o drugima“ kako za nešto slično Mihiz nazva svoju knjigu. Jedan od njih je .Radivoje Vrhovac. Sedam puta je biran za predsednika Matice srpske, od 1920. do 1935.. Imao je Laćarak ličnosti koje su njegovo ime (pro)nosili kroz vreme i svet u njemu kao svetlu baklju vremena prošlih.
U mojoj najnovijoj knjizi „Na plećima jučerašnjeg sveta“ pomenio sam „Znamenite ličnosti Srema“ knjigu koju je izdao Filozofski fakulet u Novom Sadu, odsek za istoriju, Muzej Vojvodine i Muzej Srema. Recezent knjige bio je profesor dr Dragan Nedeljković, naš čovek, profesor na Sorboni, i još nekoliko profesora, akademika, članovi SANU. U toj „zbirci“ su i osam Laćaraca od kojih je jedan Radivoje Vrhovac. Svako mesto ima svoje velikane, pa eto jednog javnog poziva da se i ova vrsta sećanja nađe na stranicama fejsbuka, da pokažemo da život ne počinje od nas, od sadašnjih. Bile bi to svojevrsne hronike mesta. Podsećanja i trganja od zaborava velikih ljudi koji su šetali sokacima najčešće malih sredina, ali u sebi nosili velika dela malih mesta.
Autor: Siniša Korica
