Magnetna rezonanca uskoro stiže u Zdravstveni centar Sremska Mitrovica.
Za desetak dana trebalo bi da bude isporučena, a prema najavama, sa radom bi trebalo da počne tokom novembra.
Za našu bolnicu i za ceo Srem, to nije mala stvar.
Naprotiv.
To je jedan veliki korak napred za zdravstvenu zaštitu ljudi koji se leče u ovoj ustanovi. Pregledi koji su do sada za mnoge značili odlazak u druge gradove, čekanje i dodatnu organizaciju, ubuduće će biti dostupniji upravo ovde, u našoj bolnici.
I bilo bi lepo da se o tome govori upravo tako.
Ali, naravno, i od magnetne rezonance je napravljeno političko pitanje.
Ni to možda ne bi bilo toliko neobično. Navikli smo već da se gotovo sve posmatra kroz političke naočare.
Problem nastaje onda kada u toj političkoj raspravi počnu da se prozivaju ljudi koji rade u Zdravstvenom centru.
Ljudi koji će sutra raditi svoj posao.
Ljudi koji će čitati nalaze.
Ljudi koji su naše komšije.
Nečija deca. Nečiji roditelji. Nečija braća i sestre.
Ljudi koji su se za svoj posao školovali, koji imaju radno iskustvo i koji prolaze odgovarajuće obuke za rad na magnetnoj rezonanci.
A pre nego što je aparat uopšte počeo da radi, neki su ih već proglasili nesposobnima.
Bez da su pročitali ijedan njihov nalaz.
Bez da su videli kako rade.
Bez da znaju kakve su obuke prošli.
I tu se postavlja jedno sasvim jednostavno pitanje:
Da li je sumnja zaista opravdana ili je možda samo potrebno pronaći nešto negativno i onda kada se dešava nešto pozitivno?
Jer ako ćemo pošteno, magnetna rezonanca u Sremskoj Mitrovici jeste ozbiljna stvar.
Dovoljno govori i činjenica da čak ni Institut za reumatologiju Kliničkog centra Srbije nema takvu magnetnu rezonancu, već uređaj namenjen samo pregledu perifernih zglobova.
A sada će jedna bolnica u Sremu dobiti mogućnost da svojim pacijentima pruži još jednu savremenu dijagnostičku uslugu.
Zar ne možemo makar jednom da kažemo:
Ovo je dobro.
Bez „ali“.
Bez traženja krivca.
Bez unapred izrečenih presuda.
Bez potrebe da se svakom događaju pronađe politička mana.
Naravno da treba pitati, kontrolisati i zahtevati odgovornost. To je normalno i potrebno. Ako neko ne radi svoj posao kako treba, za to postoje načini da se utvrdi.
Ali postoji ogromna razlika između kontrole i unapred izrečene presude.
Ako imate sumnju u kvalitet rada, sačekajte da ljudi počnu da rade.
Sačekajte rezultate.
Sačekajte iskustva pacijenata.
Sačekajte činjenice.
Jer nije fer da nekome ko je godinama učio, školovao se i radio svoj posao, prvog dana kažete da ne zna šta radi samo zato što vam se ne dopada ono što se oko tog aparata politički govori.
I možda je baš to ono što sve više zaboravljamo.
Da ne mora baš sve da bude crno.
Ne mora svaka vest da bude povod za svađu.
Ne mora svaki novi projekat da bude razlog da jedni drugima dokazujemo ko je u pravu.
Ne mora svaka zastava koja stigne u nečije dvorište da bude nova podela.
Ne mora ni magnetna rezonanca da bude nova politička fronta.
Jer dok se jedni svađaju oko toga ko će sebi pripisati zasluge, običnom čoveku je mnogo važnije da zna da će, kada mu zatreba pregled, imati još jednu mogućnost više.
Da će njegovo lečenje biti lakše.
Da neće možda morati da putuje.
Da će njegov lekar imati bolji dijagnostički alat.
To je ono što bi trebalo da bude najvažnije.
A izgleda da će uvek postojati glasna manjina kojoj nešto smeta.
Danas su to zastave.
Sutra magnetna rezonanca.
Prekosutra će biti nešto treće.
I tako u krug.
Kao da je postalo važnije pronaći razlog za nezadovoljstvo nego primetiti nešto lepo što se događa oko nas.
A događa se.
Ljudi se leče.
Deca rastu.
Neko dobije posao.
Neko se vrati kući posle dugog lečenja.
Neko pošalje poruku osobi koju voli.
Neko se probudi i shvati da ima kome da se javi.
Neko ima roditelje koji ga čekaju.
Neko ima dete koje ga zove.
Neko ima prijatelja koji će doći kada je teško.
I možda je to najbolji lek protiv sve ove svakodnevne negativnosti.
Volite nekoga.
Neka neko voli vas.
Čuvajte svoje ljude.
Radujte se kada se u vašem gradu, vašem selu, vašoj bolnici ili vašoj ulici dogodi nešto dobro.
Ne morate zbog toga da promenite političko mišljenje.
Ne morate da se slažete ni sa kim.
Samo priznajte kada je nešto dobro.
Jer život je i bez naše pomoći dovoljno težak.
Nema potrebe da od svake dobre stvari pravimo novu svađu.
Magnetna rezonanca stiže u Sremsku Mitrovicu.
Ljudi koji će na njoj raditi nisu nikakvi anonimni „oni“.
To su naši ljudi.
Naše komšije.
Ljudi koje možda srećemo u prodavnici, na ulici ili u autobusu.
I treba im dati priliku da pokažu šta znaju.
A ako nekada bude razloga za kritiku — neka kritika bude zasnovana na činjenicama.
Do tada, možda možemo da probamo nešto što nam u poslednje vreme sve teže ide:
da se obradujemo nečemu dobrom.
Jer magnetna rezonanca neće rešiti baš sve probleme.
Ali će nekome možda pomoći da dođe do prave dijagnoze.
Nekome da dobije odgovarajuće lečenje.
Nekome da ne putuje kilometrima.
I zbog toga vredi reći jednu jednostavnu stvar:
Dobro je što stiže.
A za lek protiv negativnosti koja postoji u pojedinim ljudima, izgleda da za sada još nisu pronašli magnetnu dovoljno jaku.
