Miloš Ostojić, fudbalski golman rođen 1996. godine, svojom smirenošću i tihim karakterom odskače od često burnog sveta sporta. Iza sebe ima bogatu karijeru, ali ono što ga zaista izdvaja jeste posvećenost porodici, privrženost crkvi i neupitna profesionalnost na terenu.
Iako je stekao iskustvo i u najvišim rangovima, ostao je jednostavan i prizeman momak, omiljen među saigračima i prijateljima. Danas ga upoznajemo kroz razgovor o njegovoj karijeri, aktuelnoj sezoni i, naravno, njegovim vezama sa Laćarkom.
Kako je izgledao Vaš fudbalski početak i kada ste shvatili da želite da se posvetite poziciji golmana?
Počeo sam da treniram fudbal na stadionu Radničkog iz Hesne – kao i sva deca iz mog kraja. U to vreme je fudbal bio mnogo popularan pa sam sa svojim drugom krenuo na treninge. Nisam bio vešt sa loptom – bio sam sitniji od ostalih i nisam se najbolje snalazio, ali nisam odustajao. Sećam se samog početka, Prešli smo na stadion Srema padala je kiša, trener je zabio koplja u zemlju kao simulaciju gola pitao ko će da bude golman. Stao sam na gol -padala je kiša taj osećaj prljanja i da zaustavljaš nešto za cim svi čeznu mi se mnogo dopao. To je bila 2002 godina – kada je najbolji golman sveta bio Oliver Kan. Ubrzo smo osvojili turnir gde sam u finalu odbranio penale, baš kao Kan i tako sam i dobio nadimak Kan. Kasnije su me prekrstili u Ostoju kada sam otisao u OFK Beograd.
Sa osmehom na licu nam je ispričao ovaj sjajni mladić, a to je bio samo uvod u zaista zanimljiv, ali i poučan razgovor.
Tokom karijere branili ste i u Superligi Srbije. Koliko Vam je to iskustvo značilo za dalji razvoj i kako danas gledate na taj period?
- 120 utakmica JSL (Jelen Superligi) je nešto posebno. Sada kada je to prošlo, shvatam koliko je to veliko i značajno.
Branili ste za više klubova i u različitim sredinama. Koji deo karijere Vam je bio najzahtevniji, a koji najlepši? Kakve uspomene nosite iz Subotice?
- Braniti na najvišem nivou je izuzetno teško – za to je potrebna stalna priprema, kako na terenu tako i van njega. Svakako najlepše uspomene nosim iz Subotice gde sam doživeo skandiranje navijača i izborio sa Spartakom izlazak na Evropsku scenu, kao i najbolji plasman u istoriji kluba. Ponosan sam na taj period.
Golmanska pozicija nosi veliku odgovornost. Šta smatrate svojom najvećom vrlinom između stativa?
- Više bih voleo da drugi ocene moje kvalitete. Ali svakako za sebe mogu reći da je to ljubav prema toj poziciji više nego igri. Sada je to mirnoća – mentalna stabilnost kao i besprekorna golmanska tehnika koju su utemeljili treneri golmana poput Dusana Gašića i Srdjana Žakule.
Da li je bilo trenutaka u karijeri kada ste razmišljali o odustajanju i šta Vas je tada zadržalo u fudbalu?
- Sećam se trenutka kada sam poželeo da odustanem – bio sam slomljen. Desilo se to u Voždovcu, kada sam na neki način otišao kao višak. U to vreme sam branio 4. ligu prvi seniorski fudbal za Hajduk sa Liona. A onda, kada sam se najmanje nadao, stigao je poziv Spartaka iz Subotice. Bio sam treća opcija, ali sam odlučio da dam sebi još jednu priliku jer sam se za to spremao ceo život. Kockice su se složile – sreća me je pogledala i stao sam na gol i od toga trenutka sam branio 80 utakmica u kontinuitetu.
Kako je došlo do saradnje sa Slovenom iz Rume i šta Vas je privuklo tom klubu?
- Nakon po meni žalosnog raspada Radničkog iz Sremske Mitrovice – koji je po meni imao veliki potencijal, gde sam imao i želju da zatvorim krug i završim karijeru, otišao sam u Sloven iz Rume, svestan da još mogu da dam fudbalu. Pozvao me je tadašnji direktor Brana Ilić – predočio planove i funkcionisanje kluba i pristao sam i vrlo brzo sam se uverio da sve funkcioniše kao sto je i rekao. Sloven je klub za primer.
Kako ocenjujete dosadašnji tok aktuelne sezone – i lično i iz ugla ekipe?
- Renoviran tim – izuzetno mlad. Malo oscilacija, sjajan završetak polusezone uz pet pobeda i istorijski meč sa Crvenom Zvezdom. Mislim da Sloven igra najlepši fudbal u našoj ligi.
Koji su ciljevi Slovena u ovoj sezoni i gde vidite klub u narednom periodu?
- Sloven je stabilan klub koji će sigurno opet biti prvoligaš, a možda i kroz period od 10-ak godina i Superligaš.
Ključ u kvalitetnom radu sa mlađim selekcijama, povratak korenima
Koliko Vam iskustvo iz viših rangova pomaže u utakmicama i radu sa mlađim saigračima?
- Svoje iskustvo i stečeno znanje nesebično delim, jer moje vreme prolazi a najlepši je osećaj pomoći.
Iako niste odrasli u Laćarku, život Vas je doveo u ovo selo. Kako ste se ovde snašli i kako doživljavate Laćarak danas?
- Živim na dedinom imanju. Vratio sam se svojim korenima. Svako ima svoj raj – meni je ovo raj.
Koliko Vam prija mirnija sredina u odnosu na veće gradove?
- Imao sam priliku da proputujem svet i mislim da je sve suviše ubrzano tako da mi ovaj mir savršeno prija. Mir u duši ne dati ni za šta.
Da li u u kojoj meri pratite rad i rezultate FK LSK iz Laćarka i kako gledate na ulogu lokalnih klubova u razvoju fudbala?
- .Jos uvek sam igrač – LSK sam nekada gledao dok je bio u rangu sa Radničkim. Svakako je potrebno pre svega kvalitetan rad u mladjim selekcijama. U tome je ključ.
Za kraj – da li biste voleli da jednog dana obučete dres FK LSK Laćarka, makar i simbolično, i kakvu poruku biste poslali mladim fudbalerima iz ovog kraja?
- Simbolično zašto da ne – ipak sam stanovnik Laćarka a i žena mi je iz Laćarka. Savet za mlade je da ne prestaju da sanjaju, da nauče iz svakog poraza kako da ide dalje uzdignute glave sa novim snagama i da kakav god da je početak – uvek je bitniji kraj.
Miloš Ostojić – sjajan golman i još bolji čovek!
(M. Mijatović – Laćaračke vesti)
