Marinko Plavšić – 53 godine uz fudbal i LSK: Čovek koji je generacije Laćarka učio da vole igru
Jedan od mnogih ljudi koji su ostavili dubok i neizbrisiv trag u istoriji laćaračkog LSK-a svakako je Marinko Plavšić, popularni Mare. Nekadašnji fudbaler, a potom trener i koordinator rada sa mlađim selekcijama, Plavšić je više od pola veka neraskidivo vezan za fudbal.
Čak 53 godine traje njegovo fudbalsko putovanje, tokom kojeg je bio igrač, trener, sudija i delegat. Ipak, posebno mesto u njegovom sećanju zauzimaju godine provedene uz najmlađe fudbalere LSK-a.
Ljubav prema fudbalskoj „bubamari“ i laćaračkom klubu preneo je i na svoje sinove Maria i Marka. Od najranijih dana i oni su veliki deo vremena provodili na terenu pokraj vrtića i laćaračke pravoslavne crkve. Baš kao njihov otac, najveći deo svojih igračkih karijera proveli su u matičnom klubu.
Poslednjih godinu i više dana Marinko se, zbog profesionalnih obaveza koje ima kao vlasnik knjigovodstvene agencije, distancirao od aktivnog rada u fudbalu. Ipak, teško je iz fudbala otići kada je on decenijama bio sastavni deo svakodnevice.
Posebno mesto zauzimaju uspomene iz perioda kada je radio sa najmlađim kategorijama LSK-a. Jedna od fotografija iz tog vremena čuva uspomenu na trenera Plavšića i Božu Vukolića, ali i na čitavu generaciju dečaka rođenih između 1987. i 1993. godine.
Među stotinak klinaca različitih generacija posebno se izdvajala generacija rođena 1990. godine, koja je važila za jednu od najboljih selekcija u istoriji kluba. Bezmalo čitav tadašnji pionirski tim i danas je aktivan u različitim fudbalskim ligama.
Među njima su i superligaški igrači Goran Antonić i Tomislav Trebovac, ali i brojni drugi fudbaleri koji su svoj prvi ozbiljan fudbalski korak napravili upravo u LSK-u.
A upravo je rad sa decom ono po čemu će Marinko Plavšić ostati posebno upamćen.
Od sredine devedesetih godina na treninzima laćaračkih klinaca često je bilo toliko dece da je organizacija predstavljala pravi mali poduhvat. Za stotinak dečaka bilo je potrebno razdvojiti grupe i organizovati treninge na svakih nekoliko sati tokom jednog dana, kako bi svako dete dobilo priliku da ima loptu u nogama i oseti onu najvažniju stvar – slast igre.
Jer Plavšić u rad sa najmlađima nije unosio samo fudbalsko znanje.
Trudio se da ih nauči i vrednostima koje prevazilaze fudbalski teren – zajedništvu, druženju, poštovanju i timskom duhu. Neretko su slobodno vreme provodili zajedno, a odlazak na gradsku plažu bio je samo jedan od načina da se deca dodatno povežu i van treninga.
Na klupu mlađih kategorija LSK-a Marinko Plavšić došao je posle čuvenog Ratka Barića, trenera koji je vodio jednu od najuspešnijih mlađih generacija kluba.
Barić je bio poznat kao izuzetan taktičar, ali je umeo da prepozna i vrednost praktičnog rada. Zato je na treninge često dovodio svog naslednika Mareta, kako bi svojim igračima praktično pokazao tehničke elemente igre – dribling, žongliranje i rad sa loptom.
Tako je, malo po malo, nastavljana jedna fudbalska priča.
Generacije su prolazile, dečaci su odrastali, jedni su ostajali u fudbalu, drugi odlazili nekim drugim putem, ali su uspomene ostajale.
A kada se danas pogleda iza sebe, 53 godine provedene uz fudbal predstavljaju mnogo više od obične sportske karijere.
To su godine provedene uz LSK, uz Laćarak i uz stotine dečaka kojima je Marinko Plavšić bio trener, učitelj fudbala, ali i neko ko ih je učio da se fudbal ne igra samo nogama – već i srcem.
