U toku 2024. godine se u više navrata mogla čuti rečenica “Laćarak živi!”. I zaista je tako bilo. Danas, kada je godina izmaku, možemo sumirati utiske i reći da je iza nas godina ispunjena kulturom, humanošću i sportom u našem selu. Stiče se utisak da je Laćarak konačno postao zajednica, da smo verovali jedni u druge, čak i u one koji su verovali u nas, kada mi u njih nismo.
Etno fest Laćarak 2024 koji je održan letos je po mnogima bio najlepši kulturni događaj u selu u poslednjih deset i više godina. Uživali smo u glasu, muzici, folkoru i to nekoliko dana. Uživaćemo, verujemo i sledeće i u godinama koje slede. Crkva je imala i ima važnu ulogu u životu sela, ne samo ove, već godinama unazad.
U julu mesecu, Laćarci su gledali dva turnira u fudbalu. Prvi, po prvi put u istoriji sela u fudbalu 3 na 3 na novoizgrađenom terenu sa veštačkom travom na kraju Železničke ulice, drugi u futsalu. Turnir u fudbalu 3 na 3 je odigran u sećanje na čika Duleta Mijatovića, a drugi je nastavio tradiciju noćnih futsal turnira kod škole na “Betonskom”. Oba turnira će biti održana i u novoj, 2025. godini, ovog puta sigurni smo na još višem nivou.
Sportski događaj leta za mnoge Laćarce su bile OI u Parizu. Sve zbog naše lavice, Milice Žabić. Bilo je tu uzbuđenja, radosti, malo i suza, ali na kraju ogroman osećaj ponosa. Komšije i rodbina su joj priredile fantastičan doček, a Milica je nakon toga posetila i Mesnu zajednicu, svoj bivši klub Judo Klub LSK Laćarak i pokazala da joj je Laćarak uvek u srcu.
Pratili smo svi zajedno i druge naše sportiste, basketaše, džudiste, navijali smo za atletičarke Aleksandru i Jovanu. Nastavljena je i tradicija Festivala rukometa.
Laćaraci su pokazali slogu i humanost. Pokazali su da su tu za svoje komšije i prijatelje, pa je priča o “Lepomobilu” obišla celu Srbiju. Pomagali su jedni drugima u nevolji. Ne treba zaboraviti ni gest kada su ljudi iz Svečane sale Laćarak četvrtacima naše škole poklonili maturu, odnosno proslavu maturske večeri. Nedavno je održan i Humanitarni novogodišnji bazar pre njega i Humanitarni novogodišnji koncert etno-grupa, KUD i dečijeg hora iz sela. U nekoliko navrata su održavana i humanitarna davanja krvi.
Laćarak je bio i domaćin dodele međunarodnih književnih nagrada, što priznaćete nije čest slučaj.
Radilo se i gradilo. Divlja deponija kod nasipa uz reku Savu je postala prošost, pružni prelaz u samom selu je rekonstruisan. Izgrađena su i nova igrališta. Asfaltirane su i neke ulice, a nije zapostavljena ni škola. Nakon nekoliko desetina godina, fiskulturna sala u osnovnoj školi je dobila nov pod a školsko dvorište kompletno novo osvetljenje.
Svi ovi radovi su finansirani od strane Grada, pokrajine ili republike, što je dobar pokazatelj da se naše selo ceni u svim organima vlasti i da nismo zapostavljeni.
Naredna godina će doneti i rešavanje verovatno i najvećeg problema sela – kanalizacije. Tender je raspisan, traje do sredine januara i na proleće bi radovi mogli da otpočnu.
Do tada Laćarak će nastaviti da živi, humanost i kultura će nastaviti da prožimaju život sela i svakog meštana u njemu.
Srećna nova godina dragi Laćarci i svima vama kojima je naše, najlepše selo na svetu u srcu!
Godina u kojoj je Laćarak postao zajednica!
U toku 2024. godine se u više navrata mogla čuti rečenica "Laćarak živi!". I zaista je tako bilo. Danas, kada je godina izmaku, možemo sumirati utiske i reći da je iza nas godina ispunjena kulturom, humanošću i sportom u našem selu. Stiče se utisak da je Laćarak konačno postao zajednica, da smo verovali jedni u druge, čak i u one koji su verovali u nas, kada mi u njih nismo.
Etno fest Laćarak 2024 koji je održan letos je po mnogima bio najlepši kulturni događaj u selu u poslednjih deset i više godina. Uživali smo u glasu, muzici, folkoru i to nekoliko dana. Uživaćemo, verujemo i sledeće i u godinama koje slede. Crkva je imala i ima važnu ulogu u životu sela, ne samo ove, već godinama unazad.
U julu mesecu, Laćarci su gledali dva turnira u fudbalu. Prvi, po prvi put u istoriji sela u fudbalu 3 na 3 na novoizgrađenom terenu sa veštačkom travom na kraju Železničke ulice, drugi u futsalu. Turnir u fudbalu 3 na 3 je odigran u sećanje na čika Duleta Mijatovića, a drugi je nastavio tradiciju noćnih futsal turnira kod škole na "Betonskom". Oba turnira će biti održana i u novoj, 2025. godini, ovog puta sigurni smo na još višem nivou.
Sportski događaj leta za mnoge Laćarce su bile OI u Parizu. Sve zbog naše lavice, Milice Žabić. Bilo je tu uzbuđenja, radosti, malo i suza, ali na kraju ogroman osećaj ponosa. Komšije i rodbina su joj priredile fantastičan doček, a Milica je nakon toga posetila i Mesnu zajednicu, svoj bivši klub Judo Klub LSK Laćarak i pokazala da joj je Laćarak uvek u srcu.
Pratili smo svi zajedno i druge naše sportiste, basketaše, džudiste, navijali smo za atletičarke Aleksandru i Jovanu. Nastavljena je i tradicija Festivala rukometa.
Laćaraci su pokazali slogu i humanost. Pokazali su da su tu za svoje komšije i prijatelje, pa je priča o "Lepomobilu" obišla celu Srbiju. Pomagali su jedni drugima u nevolji. Ne treba zaboraviti ni gest kada su ljudi iz Svečane sale Laćarak četvrtacima naše škole poklonili maturu, odnosno proslavu maturske večeri. Nedavno je održan i Humanitarni novogodišnji bazar pre njega i Humanitarni novogodišnji koncert etno-grupa, KUD i dečijeg hora iz sela. U nekoliko navrata su održavana i humanitarna davanja krvi.
Laćarak je bio i domaćin dodele međunarodnih književnih nagrada, što priznaćete nije čest slučaj.
Radilo se i gradilo. Divlja deponija kod nasipa uz reku Savu je postala prošost, pružni prelaz u samom selu je rekonstruisan. Izgrađena su i nova igrališta. Asfaltirane su i neke ulice, a nije zapostavljena ni škola. Nakon nekoliko desetina godina, fiskulturna sala u osnovnoj školi je dobila nov pod a školsko dvorište kompletno novo osvetljenje.
Svi ovi radovi su finansirani od strane Grada, pokrajine ili republike, što je dobar pokazatelj da se naše selo ceni u svim organima vlasti i da nismo zapostavljeni.
Naredna godina će doneti i rešavanje verovatno i najvećeg problema sela - kanalizacije. Tender je raspisan, traje do sredine januara i na proleće bi radovi mogli da otpočnu.
Do tada Laćarak će nastaviti da živi, humanost i kultura će nastaviti da prožimaju život sela i svakog meštana u njemu.
Srećna nova godina dragi Laćarci i svima vama kojima je naše, najlepše selo na svetu u srcu!
