Fotografija nastala jutros u centru Laćarka na prvi pogled prikazuje „samo“ prevrnutu žardinjeru. Ali ovaj prizor je mnogo više od toga. On je slika i prilika stanja u kojem se kao društvo nalazimo.
Tek što se nešto uredi, postavi, kupi ili obnovi – čim sunce ugreje, počinje da se lomi, kida, lupa i prevrće. Javna imovina, koja pripada svima nama, postaje meta neodgovornih pojedinaca. Glasna i bahata manjina daje sebi za pravo da uništava i ruži prostor u kojem svi živimo. Neko je tu žardinjeru kupio, pripremio, uložio trud, zasadio neko cveće. Ranije su kidane daske, klupe, čak je i lomljeno cveće u centru sela, skidani šarafi sa dečijeg igrališta… O deponijama svi već sve znamo. Neki bi rekli da je to i sitnica spram onoga što smo do skoro imali i od strane drugih, ali mi pamtimo.
Ovo nije samo prevrnuta žardinjera. Ovo je poruka da nedostaje osnovno kućno vaspitanje, poštovanje i svest da selo nije ničija privatna prćija, već zajednica. I dok se jedni trude da Laćarak bude uredan, čist i dostojanstven, drugi bez imalo odgovornosti poništavaju sav trud.
Sve je teže boriti se za selo kada se suočavamo sa ovakvim prizorima. Pitanje je – dokle? Dokle će nekolicina kvariti ono što većina pokušava da izgradi?
Jer ako ne budemo čuvali svoje, niko drugi to neće učiniti umesto nas.
