CENTAR KAO OGLEDALO: Da li Laćarak čuvamo ili ga samo trošimo?

LAĆARAK – Kažu da je centar svakog mesta njegova lična karta. On je prvi stisak ruke putniku namerniku i poslednji pogled onome ko odlazi. U našem Laćarku, taj „prvi utisak” poslednjih godina sija posebnim sjajem. Uređene cvetne aleje, održavane staze i trud koji se ulaže da svaka posađena stabljika stoji „pod konac” nisu se desili sami od sebe. Iza toga stoje sati rada, planiranja i iskrene želje da naše selo ne bude samo tačka na mapi, već mesto gde je prijatno zastati.

Međutim, dok se na rubovima sela vodi neprestana, lavovska bitka sa divljim deponijama, u samom srcu mesta suočavamo se sa nečim što je možda i teže očistiti – nedostatkom obzira.

Između truda i destrukcije

Dok se veći problemi polako rešavaju, često zaboravljamo na one „sitnice” koje zapravo čine život. Naizgled mali činovi vandalizma postaju velika mrlja na slici koju pokušavamo da izgradimo:

– Bacanje flaša i raznog smeća.

– Čupanje tek posađenog cveća.

– Lomljenje mladih sadnica i inventara.

. Uništavanje onoga što je plaćeno zajedničkim novcem.

Postavlja se logično pitanje: Čemu sve to? Zašto postoji potreba da se uništi nečiji rad koji služi svima nama? Zar je lepota postala meta, a trud nešto što treba kazniti?

Kamere ili svest – šta nas definiše?

Tehnologija nam omogućava da se „vijamo” preko video-nadzora, da utvrđujemo identitete, pišemo kazne i sprovodimo zakon, naravno nadležni koji su za to predviđeni. Ali, da li je to vrhunac do kojeg možemo da dobacimo? Zar je zaista potreban „elektronski policajac” da bismo naučili da ne lomimo granu na kojoj sedimo?

„Laćarak se ne voli samo rečima i pričama o starim vremenima. Laćarak se voli tako što ne baciš papir ili flašu pored kante i ne iščupaš cvet koji je neko drugi zasadio da bi tebi dan bio lepši.”

Do ljudi je…

Bitka za lepši Laćarak nije samo bitka protiv smeća i korova; to je bitka za promenu svesti. Graditi lepu sliku o selu znači čuvati ono što imamo, a ne rušiti ono što je tek stvoreno.

Pozivamo sve meštane da budu čuvari svog praga. Umesto da budemo oni koji kvare, budimo oni koji opominju i koji svojim primerom pokazuju da je naše selo vredno svakog truda. Jer na kraju dana, kakav je centar – takvi smo i mi.

Čuvajmo Laćarak, jer on je naš dom. A dom se ne ruši.